Ovo je Nacionalna nedelja bezbednosti na putevima i dolazi u pozadinu godine u kojoj je 1.286 ljudi poginulo na putevima u Australiji. U porastu putarine—za 8,2% za godinu do marta—uključeno je 62 dece. Tragično, smrtni slučajevi na putu ostaju ubica broj jedan dece u Australiji.
Smrtni slučajevi na putu nisu neizbežni. U 2022. godini najmanje 180 gradova širom sveta zabeležilo je nula smrtnih slučajeva na putevima. Više od 500 gradova sa populacijom većom od 50.000 više puta je postiglo nultu smrtnost na putevima.
Tako gradovi mogu eliminisati smrtne slučajeve na putevima ili ih znatno smanjiti. Istovremeno, ovi gradovi stvaraju zdravije ulične pejzaže na kojima ljudi žele da budu aktivni i na kojima provode vreme. Oni su to uradili preduzimanjem akcija na nekoliko frontova kako bi putevi bili bezbedni.
Infrastruktura za pešačenje i biciklizam dobija manje od 2% australijskog finansiranja transporta. Preraspodela sredstava sa puteva na pešačenje i biciklizam, kao što su to uradile na primer Francuska i Irska, može povećati bezbednost na putevima i smanjiti emisije ugljenika.
Australci žele ovu promenu u finansiranju. Dve trećine Australaca podržava ideju da bi vlada trebalo da preusmeri sredstva za puteve u pešačku i biciklističku infrastrukturu, prema nacionalno reprezentativnom istraživanju Fondacije za srce.
Nesrazmerno mnogo prostora na putu je izdvojeno za putovanje automobila i parkiranje. Na primer, preko najprometnijih trgovačkih traka u Melburnu, pešačkim stazama je u proseku dodeljeno 30% uličnog prostora, ali čine skoro 60% svih ljudi koji koriste ulicu. Trake za opšti saobraćaj (automobili, motocikli i kamioni) takođe obično imaju oko 30% prostora, ali čine manje od 20% svih ljudi.
Slični rezultati su pronađeni iu drugim gradovima, od Budimpešte do Pekinga.
Redizajn ulica podstiče ljude da voze bezbednijom brzinom. Pre pisanja ovog članka, pitali smo jedni druge: „Kako bi izgledalo da svoje puteve dizajniramo kao pešačke staze, a naše pešačke staze kao puteve?“
Ovo pitanje može izgledati nerealno. Ali, kao vežbu dizajna, želeli smo da istražimo kako bi to moglo da izgleda, da osvetlimo prostor pešačke staze.
Izabrali smo slučajnu ulicu, fotografisali se i krenuli da menjamo sliku. Pomerili smo predmete na pešačkoj stazi — kao što su kante, putokazi i poštanski sandučići — na ivicu kolovoza. Nešto više prostora je dato za ljude koji hodaju, dok je i dalje obezbeđeno dovoljno prostora za vozila da bezbedno rade na kolovozu. Evo ove reimaginacije.
Širom Pariza, inicijativa Rues auk ecoles preraspoređuje ulični prostor na stotinama „školskih ulica“ za igru dece. Ulice su dizajnirane tako da budu bezbedne za decu da se igraju van škole, na primer, dok čekaju da ih pokupe.
Sigurnija ograničenja brzine
Eksperiment sa automobilima na našim ulicama dug 100 i više godina propada u Australiji. Ali nisu automobili sami po sebi, već brzina vozača ubija ljude. Brzina i prekoračenje brzine su ključni faktori bezbednosti na putu. Podrazumevano ograničenje brzine u Australiji od 50 km/h u naseljenim područjima nije bezbedno za mnoge ulice.
Globalno, zemlje podrazumevano usvajaju brzine od 30 km/h za sporedne ulice i urbane centre, i to funkcioniše. Smanjenje podrazumevanih ograničenja brzine na 30 km/h smanjuje nesreće, njihovu težinu i smrtne slučajeve.
Postavljanje 30 km/h kao podrazumevanog ograničenja brzine je jeftina akcija koja radi na spasavanju života. Većina Australijanaca podržava niža ograničenja brzine na ulicama u susjedstvu. I, uprkos onome čega se vozači mogu plašiti, to ima zanemarljiv uticaj na ukupno vreme putovanja.
Niža ograničenja brzine čine da se ljudi osećaju sigurnije, a to ima transformativni uticaj. U Pertu, na primer, 2,8 miliona putovanja automobilom dnevno je manje od 5 km — to je dve trećine svih putovanja. Kada se ljudi osećaju bezbedno da hodaju, u invalidskim kolicima ili skaču na bicikle za kratka putovanja, kao što su iskakanje po mleko ili hleb, ostavljaju automobil iza sebe.
Zamena ovih kratkih putovanja automobilom smanjuje zagušenje i emisiju ugljenika. I poboljšava naše zdravlje povećavajući fizičku aktivnost i mentalno blagostanje.
Kao istraživači, smatramo da je neprihvatljivo ne delovati na osnovu dokaza o tome šta radi na povećanju bezbednosti na putevima. Verujemo da je vreme za hitnu akciju. Evo odakle da počnete:
Niža ograničenja brzine i redizajnirane ulice trebalo bi da budu podržane kampanjama javnog obrazovanja i kaznama za brzinu, kako bi se podigla svest o smrtonosnom naplati prekoračenja brzine.
Budite promena koju želite da vidite i postanite šampion svojih lokalnih ulica. Kada se zajednice udruže da pozovu na promenu, to funkcioniše.
Amsterdam, na primer, nije uvek bio raj za šetnju i vožnju biciklom. Bilo je potrebno usaglašene akcije zajednice protiv velikog broja dece koja umiru na svojim putevima.
Pokrenite lokalnu grupu koja će se zalagati za sigurnije i zdravije ulice u vašem kraju. Postoje organizacije koje vas podržavaju da preduzmete akciju, kao što je Bolje ulice.
