Stope nataliteta će nastaviti da drastično opadaju tokom sledećeg veka, a u roku od samo 25 godina, više od dve trećine stanovništva zemalja će biti u opadanju.
To je nalaz nove studije objavljene u The Lancet-u. Opsežan tim međunarodnih naučnika koji stoji iza ovog dokumenta upozorava da se vlade moraju pripremiti za velike promene sa kojima ćemo se suočiti u narednim decenijama, kao rezultat ovih promena globalnih obrazaca stanovništva.
„Ovi budući trendovi u stopama fertiliteta i živorođene dece će u potpunosti rekonfigurisati globalnu ekonomiju i međunarodnu ravnotežu snaga i zahtevaće reorganizaciju društava“, kaže Natalia Bhattacharjee, statističar stanovništva sa Instituta za zdravstvene metrike i procenu (IHME) u SAD .
Još 2018. godine, prethodne studije su otkrile da stope fertiliteta opadaju kod polovine svetske populacije, a opadanje se nastavlja.
Nova studija predviđa da će do 2050. godine ljudi koji žive u 155 od 204 zemlje i teritorije uključene u studiju imati manje beba nego što bi bilo potrebno za održavanje stabilne populacije.
Prognoze pokazuju da će se do 2100. godine to povećati na 198 zemalja i teritorija sa natalitetom nižim od stope smrtnosti. U Butanu, Bangladešu, Nepalu i Saudijskoj Arabiji stope će pasti ispod jednog deteta po ženi. Do tog vremena, jedine zemlje za koje se očekuje da će imati stope nataliteta koje premašuju nivo potreban za održavanje stanovništva (najmanje dva rođenja po ženi) su Samoa, Somalija, Tonga, Niger, Čad i Tadžikistan.
A ako je sve to tako, pišu autori, onda će se bez strateških migracionih politika ljudska populacija u mestima sa niskim natalitetom neminovno smanjiti.
Ali da li je to tako loše? U mnogim zemljama smanjena stopa nataliteta rezultat je boljih uslova za žene i porodice uopšte.
„Na mnogo načina, opadajuće stope fertiliteta su priča o uspehu, koja odražava ne samo bolju, lako dostupnu kontracepciju, već i mnoge žene koje odlučuju da odlažu ili imaju manje dece, kao i više mogućnosti za obrazovanje i zapošljavanje“, kaže stariji autor i biostatičar Stajn. Emil Vollset, takođe član tima za predviđanje budućih zdravstvenih scenarija.
Tokom 1950-ih, svaka žena je rodila nešto manje od petoro dece, u poređenju sa nešto više od dvoje dece svakoj ženi 2021.
Ali autori ističu da će uticaj tako drastične promene u ljudskoj populaciji zavisiti i od toga kako se njime upravlja i gde se ljudi nalaze. U ovom trenutku, kažu, mi kao globalna zajednica nismo spremni za ono što dolazi.
Studija otkriva da će većina dece – troje od četiri – biti rođena u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima, u narednim decenijama.
Predviđa se da će 2050. godine Čad i Niger imati najveće stope fertiliteta u svetu, a do 2100. godine Samoa i Tonga će imati najviše stope fertiliteta.
Do 2100. svako drugo rođeno dete dolazi iz Afrike, koja je već donela trećinu beba u svetu 2021.
„Svet će se istovremeno baviti „bejbi bumom“ u nekim zemljama i „bejbi bustom“ u drugim“, kaže Volset.
„Dok se većina sveta bori sa ozbiljnim izazovima za ekonomski rast sve manje radne snage i kako da se brine o starijoj populaciji i da se plati za njih, mnoge od zemalja sa najograničenijim resursima u podsaharskoj Africi će se boriti sa načinom podrške najmlađa, najbrže rastuća populacija na planeti u nekim od politički i ekonomski najnestabilnijih mesta na svetu koja su pod stresom od toplote i zdravstveni sistem“.
Autori kažu da će „etičke i efikasne imigracione politike sa globalnom saradnjom“ biti ključne u upravljanju populacijskim padovima sa kojima se mnoge zemlje suočavaju.
„Kada se stanovništvo gotovo svake zemlje smanji, oslanjanje na otvorenu imigraciju postaće neophodno da bi se održao ekonomski rast“, kaže Bhattacharjee. „Subsaharske afričke zemlje imaju vitalni resurs koji starajuća društva gube – mlado stanovništvo.
Ali autori ističu da će biti važno osigurati da migracija ne bude jednosmerna.
„Kontinuirana migracija kvalifikovanih radnika u ekonomije sa visokim prihodima i niskim fertilitetom – koncept koji se naziva odliv mozgova – takođe može imati razorne efekte na ekonomije koje ovi radnici ostavljaju za sobom“, pišu oni.
Iako postoje neka važna ograničenja za studiju – poput činjenice da su neki od novijih podataka iz čudnih vremena COVID-19 – prognoze se zasnivaju na ključnim pokretačima plodnosti – kao što su nivoi obrazovanja, dostupnost kontracepcije, smrtnost dece i život u urbana područja – zajedno sa podacima koji sežu do 1950-ih, i imali su relativno visok nivo sigurnosti za sve zemlje.
