Sukob interesa između Starlink satelita i radio astronomije

Sukob interesa između Starlink satelita i radio astronomije

Saradnja između radio astronomije i satelitskih komunikacija ima dugu istoriju, donoseći nam tehnološke inovacije i proširujući mogućnosti u oba polja. Međutim, postoje trenuci kada se ciljevi ovih dveju disciplina mogu sukobiti, a najnoviji primer za to je razvoj satelitskog sazvežđa Starlink.

Starlink je izvanredno zbog svoje veličine i konfiguracije. Sastoji se od hiljada satelita u niskoj orbiti, a broj tih satelita mogao bi rasti na 40.000 tokom naredne decenije. Ova mreža ima prednost malih orbita, što smanjuje kašnjenje u komunikaciji sa zemaljskim prijemnicima, čineći je efikasnijom za internet komunikaciju širom planete. Međutim, rast Starlink-a postavlja izazove za radio astronomiju, kako pokazuje nova studija objavljena na arKsiv serveru za preprint.

Istraživači su se fokusirali na testiranje kvadratnog kilometarskog niza (SKA), moćnog radio teleskopa dizajniranog za visokorezolucijsko snimanje na niskim radio frekvencijama. SKA ima ambiciozne naučne ciljeve, uključujući testiranje opšte teorije relativnosti, mapiranje neutralnog vodonika u kosmosu i istraživanje atmosfera potencijalno nastanjivih egzoplaneta. Dok se gradi u radio-mirnim regionima Australije i Južne Afrike, SKA ima potencijal da donese revoluciju u naše razumevanje univerzuma.

Sa svojom sposobnošću da snimi velike delove neba odjednom, SKA će uhvatiti Starlink satelite na gotovo svakoj slici koju prikupi. Analizirajući podatke sa testnog niza, istraživači su otkrili radio emisije od Starlink satelita, iako su neke od tih emisija bile nenamerne. U pojedinim slučajevima, signal sa Starlink-a bio je jači od najsjajnijih prirodnih objekata na niskim frekvencijama.

Dok su namerni signali mogli biti ublaženi putem zona isključenja gde bi se Starlink sateliti isključivali kad su u vidnom polju radio opservatorija, nenamerne emisije predstavljaju izazov. Zaštita od zagađenja radio svetlošću na niskim frekvencijama je teška, i svaki korak zaštite odnosio bi se samo na buduće satelite.

Studija takođe naglašava da bi ovakvi izgubljeni signali sa Starlink-a mogli ozbiljno uticati na istraživačke ciljeve SKA. Ovo nije prvi put da su otkriveni zalutali radio signali sa Starlink-a, jer je i ranija studija bazirana na LOFAR-u identifikovala nenamerne signale sa nekoliko satelita.

Kako radio opservatorije postaju sve sofisticiranije i osetljivije, pitanje balansa između praktičnosti satelitskog interneta i zaštite radio astronomskih istraživanja postaje sve značajnije. Ovo će verovatno zahtevati duboke razgovore i odluke kako bi se pronašao optimalan pristup u skladu sa potrebama oba polja.