Nova studija sa Univerziteta u Otavi pruža uvid u to kako različite generacije tumače upotrebu emojija u svojoj komunikaciji, pri čemu stariji odrasli nisu sigurni kako da ih koriste jednako često kao mlađi, uprkos razumevanju njihovog značenja.
Rad je objavljen u časopisu Izveštaji o računarima u ljudskom ponašanju.
Stereotip o tome da stariji odrasli nisu u mogućnosti ili ne žele da se prilagode novim oblicima lingoa poput emodžija možda nije tačan, prema istraživanju Univerziteta u Otavi (uOttava), koje sugeriše da starije osobe razumeju njihova značenja, ali nemaju samopouzdanja da ih ugrade u njihove interakcije posredovane tehnologijom.
„Otkrili smo da je manje verovatno da će stariji korisnici koristiti emodžije, koristiti manje emodžija i da se osećaju manje prijatno u svojoj sposobnosti da tumače emodžije“, kaže glavni autor studije Izabel Butet, vanredni profesor na Fakultetu za psihologiju (Fakultet društvenih nauka). ) u Otavi. „Naši rezultati, zajedno sa rezultatima drugih studija, sugerišu da smanjena tačnost u tumačenju emojija ne utiče na ove efekte vezane za uzrast.
Ovo prvo sveobuhvatno istraživanje međugeneracijskog korišćenja emodžija, uključujući odrasle starije od 60 godina, omogućilo je sagledavanje razlika u godinama i generacijama u upotrebi emodžija. Istraživači su izmerili usvajanje emodžija (učestalost, raznolikost, lakoću interpretacije i tačnost interpretacije) da bi razumeli kako starost utiče na upotrebu emodžija.
Emodži koji predstavljaju iznenađenje – grafika na kojoj je malo žuto lice koje izgleda bez reči sa širom otvorenim očima i podignutim obrvama – pokazalo se kao najteži emotikon za tumačenje starijim odraslim osobama. Sreća je bila sledeća najteža za tumačenje.
Korišćenje emodžija sa porastom starosti otkrilo je kako korisnici doživljavaju emodžije kao teške za upotrebu, imaju manje poverenja u svoju sposobnost da ih koriste i manje je verovatno da će koristiti tehnologiju tamo gde su emodžiji rasprostranjeni.
„Ovaj obrazac rezultata nas navodi da zaključimo da stariji korisnici imaju motivaciju i sposobnost da koriste emodžije, ali im nedostaje samopouzdanje i opšta tehnološka stručnost potrebna da se prilagode ovom načinu komunikacije“, kaže Butet.
Butet veruje da je važno promovisati upotrebu emodžija za starije odrasle osobe zbog njihove komunikativne funkcije i sposobnosti da olakšaju međugeneracijske interakcije, smanje usamljenost i pomognu korisnicima svih uzrasta da ispune svoje društvene i emocionalne ciljeve.
„Programeri softvera bi mogli da razmotre modifikaciju postojećih menija emodžija kako bi olakšali njihovu upotrebu kroz generacije – na primer – čineći nedvosmislene emodžije koje stariji korisnici mogu lakše da tumače. Intervencije obuke bi takođe trebalo da budu uključene u postojeće programe zasnovane na zajednici kako bi pomogli starijim korisnicima da uključe emodžije u svoje onlajn interakcije“, dodaje Butet.
