Riči Palalej se tako blisko poistovećuje sa svojim rodnim gradom na Mauiju da je imao tetovažu koja je trajno nanela mastilo „Lahaina Grovn“ na svojim podlakticama kada je imao 16 godina, piše AP.
Ali hronična nestašica stanova i priliv bogatih kupaca raseljavaju stanovnike poput Palalaja koji Lahaini daju duh i identitet.
Šumski požar koji se brzo razvijao koji je prošle nedelje spalio veći deo kompaktnog priobalnog naselja umnožavao je zabrinutost da će sve kuće koje se tamo ponovo sagrade biti usmerene na bogate strance koji traže tropsko utočište. To bi podstaklo ono što je već jedan od najvećih i najvećih izazova Havaja: egzodus i raseljavanje domorodaca i stanovnika lokalnog porijekla koji više ne mogu priuštiti da žive u svojoj domovini.
„Više sam zabrinut zbog velikih građevinara koji dolaze i vide ovo ugljenisano zemljište kao priliku za obnovu“, rekao je Palalej u subotu u skloništu za evakuisane.
Hoteli i stanovi „koje ne možemo da priuštimo, u kojima ne možemo da priuštimo da živimo – to je ono čega se plašimo“, rekao je on.
Palalai, 25, rođen je i odrastao u Lahaini. Počeo je da radi u restoranu morskih plodova na obali okeana u gradu kada je imao 16 godina i napredovao je do šefa kuhinje. Obučavao se za sous kuvara.
Zatim je usledio požar u utorak koji je uništio drvene kuće i istorijske ulice za samo nekoliko sati, ubivši najmanje 89 ljudi i postao najsmrtonosniji požar u SAD u jednom veku.
Okrug Maui procenjuje da je više od 80% od više od 2.700 objekata u gradu oštećeno ili uništeno, a 4.500 stanovnika je u novoj potrebi za skloništem.
Vatra je zapalila Palalajev restoran, njegov komšiluk, domove njegovih prijatelja, a možda čak i kuću sa četiri spavaće sobe u kojoj plaća 1.000 dolara mesečno za iznajmljivanje jedne sobe. On i njegovi ukućani nisu imali priliku da se vrate da to sami pregledaju, iako su videli slike koje prikazuju njihov komšiluk u ruševinama.
Rekao je da ga je grad, koji je nekada bio glavni grad bivšeg havajskog kraljevstva 1800-ih, učinio čovekom kakav je danas.
„Lahaina je moj dom. Lahaina je moj ponos. Moj život. Moja radost“, rekao je on u tekstualnoj poruci, dodajući da ga je grad naučio „lekcijama ljubavi, borbe, diskriminacije, strasti, podela i jedinstva koje niste mogli da shvatite“.
Srednja cena kuće na Mauiju je 1,2 miliona dolara, što stavlja jednoporodičnu kuću van domašaja tipičnog zarađivača. Mnogima nije moguće ni da kupe stan, sa srednjom cenom stana od 850.000 dolara.
Sterling Higa, izvršni direktor Housing Havaii’s Future, neprofitne organizacije koja se zalaže za više stanovanja na Havajima, rekao je da je grad domaćin mnogim kućama koje su generacijama u rukama lokalnih porodica. Ali je takođe bio podložan džentrifikaciji.
„Tako da su mnogi noviji dolasci — obično sa američkog kopna koji imaju više novca i mogu da kupe kuće po višoj ceni — u izvesnoj meri raselili lokalne porodice u Lahaini“, rekao je Higa. To je fenomen koji je video duž zapadne obale Mauija gde se skromna kuća za početnike pre dve decenije sada prodaje za milion dolara.
Stanovnici sa osiguranjem ili državnom pomoći mogu dobiti sredstva za obnovu, ali te isplate bi mogle potrajati godinama i primaoci će možda otkriti da to neće biti dovoljno da plate kiriju ili kupe alternativnu nekretninu u međuvremenu.
Mnogi na Kauaiju proveli su godine boreći se za isplate osiguranja nakon što se uragan Iniki obrušio na ostrvo 1992. i rekli da bi se isto moglo dogoditi i u Lahaini, rekao je Higa.
„Dok se bave ovim – frustracijom borbe protiv osiguravajućih kompanija ili borbom (Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama) – mnogi od njih bi mogli otići jer nema drugih opcija“, rekao je Higa.
Palalai se zaklinje da će ostati.
„Nemam novca da pomognem u obnovi. Staviću građevinski šešir i pomoći da ovaj brod krene. Neću da napustim ovo mesto“, rekao je. „Gde ću da idem?“
Guverner Džoš Grin, tokom posete Lahaini sa FEMA, rekao je novinarima da neće dozvoliti da Lahaina postane preskupa za lokalno stanovništvo nakon obnove. On je rekao da razmišlja o načinima na koji bi država nabavila zemljište koje bi koristilo za stanovanje radne snage ili otvoren prostor kao spomenik izgubljenim.
„Želimo da Lahaina zauvek bude deo Havaja“, rekao je Grin.
