Kada ste samo mala žabica koja pokušava da se probije u divljim džunglama Centralne i Južne Amerike, morate imati neke trikove za preživljavanje u svom lepljivom malom rukavu.
Neke žabe kreću u ofanzivu, udarajući snažnim toksinima. Drugi se oslanjaju na tišu taktiku – kamuflažu koja im pomaže da ostanu skriveni od očiju proždrljivih predatora. Za Fleischmanovu staklenu žabu (Hialinobatrachium fleischmanni), koja živi u krošnjama drveća, ta kamuflaža poprima oblik providnosti.
Tipično noćne, žabe ograničavaju šanse da postanu ručak tako što se noću šuljaju pod okriljem tame. Tokom dana pronalazi lep list da se sklupča, gde mu zelena pigmentacija kože pomaže da se uklopi u pozadinu.
Ali staklena žaba koja spava i dalje se suočava sa brojnim rizicima tokom dana, rizicima koji se ne mogu uvek lako ublažiti skrivanjem ispod lišća.
Kada sunčeva svetlost struji odozgo i prodre kroz prozirni list, mala žaba bi mogla da formira jasnu siluetu u obliku žabe koja bi se istakla gladnim grabežljivcima koji traže užinu.
Pošto ima kožu i meso koji propuštaju značajne količine sunčeve svetlosti, Fleischmanova staklena žaba može baciti manje očiglednu senku dok spava.
Tim naučnika predvođen biologom Karlosom Taboadom sa Univerziteta Djuk primetio je da ovi mali vodozemci imaju zaista fascinantan trik koji podstiče ovaj čin samoodržanja. Kada Fleischmann-ova staklena žaba ima dremež, njena translucencija se povećava, skoro do tačke potpune transparentnosti.
„Staklene žabe su dobro poznate po svojim veoma providnim mišićima i ventralnoj koži, kroz koju su vidljive njihove kosti i drugi organi“, pišu Taboada i kolege u svom radu.
„Otkrili smo da ova tkiva prenose više od 90 do 95 procenata vidljive svetlosti uz održavanje funkcionalnosti [kao što su] lokomocija [i] vokalizacija. Ova transparentnost je prilagodljiva jer kamuflira staklene žabe od predatora dok spavaju na vegetaciji tokom dana.“
Ovo je zanimljivo, jer crvena krvna zrnca koja kruže po celom telu mogu da učine neprozirnim čak i providna tkiva. Transparentnost je takođe izuzetno retka kod kopnenih životinja, što staklene žabe čini izuzetkom vrednim proučavanja. Tako je Taboada odlučio da prouči žabe kako bi otkrio njihov neobičan trik.
Uzeli su 11 Flajšmannovih staklenih žaba i koristili kalibrisanu fotografiju u boji da bi više puta merili njihovu transparentnost u različito vreme: dok spavaju, dok su budni, pozivaju drugove, posle vežbanja i pod anestezijom.
Istraživači su otkrili da su žabe zadržale približno isti nivo transparentnosti dok su budne, pozivale, vežbale i pod anestezijom.
Međutim, kada su spavale, žabe su bile između 34 i 61 posto transparentnije nego tokom buđenja.
Optička spektroskopija na 13 žaba potvrdila je da je smanjenje cirkulišućih crvenih krvnih zrnaca razlog za povećanu transparentnost na njihovim donjim stranama. Cirkulacija crvene krvi smanjena je i do 89 odsto, a signal crvenih krvnih zrnaca koncentrisan je u jetri.
Da bi bezbedno spavale, žabe izdvajaju većinu svojih crvenih krvnih zrnaca u jetru. Kada se probude, crvena krvna zrnca počinju normalno da cirkulišu i mogu da nastave svoju normalnu aktivnost, bez očiglednih štetnih efekata.
„Primarni rezultat je da kad god staklene žabe žele da budu providne, što je obično kada su u mirovanju i ranjive na grabež, one filtriraju skoro sva crvena krvna zrnca iz svoje krvi i sakriju ih u jetru obloženu ogledalom – nekako izbegavajući stvaranje ogromnog krvnog ugruška u tom procesu“, kaže jedan od istraživača, Sonke Jonsen, profesor biologije na Univerzitetu Djuk.
„Kad god žabe treba da ponovo postanu aktivne, one vraćaju ćelije u krvotok, što im daje metabolički kapacitet da se kreću.“
Nije poznato kako staklene žabe to rade i da li to može biti dobrovoljni odgovor na druge situacije, kao što je preteći predator. Takođe je nejasno da li žabe imaju neku vrstu posebne metaboličke adaptacije koja im omogućava da dožive dramatične promene u cirkulaciji bez oštećenja drugih organa.
Ali sposobnost sakrivanja crvenih krvnih zrnaca u jetri dok spava nije jedinstvena za Fleischmanovu staklenu žabu, prema istraživačima. Proučavali su tri vrste tropskih neprozirnih žaba na drvetu i otkrili da se njihova crvena krvna zrnca koja cirkulišu smanjila za 12 procenata dok su spavali.
Ali otkriće da kičmenjaci mogu aktivno ukloniti skoro 90 posto svoje krvi iz cirkulacije dok spavaju, a zatim je obnoviti, ima neke zanimljive implikacije na zdravlje ljudi. Činjenica da to uspevaju da rade svakodnevno bez zgrušavanja krvi znači da njihova krvna zrnca mogu imati neke modifikacije koje deluju protiv zgrušavanja dok se krv pakuje i raspakuje, što bi moglo pomoći naučnicima da razviju nove intervencije za sprečavanje tromboze i moždanog udara. .
„Konačno, ovi prirodno providni kičmenjaci su odlična životinja za in vivo fiziološka istraživanja. Njihovo celo telo se može snimiti u ćelijskoj rezoluciji kako bi se uhvatili prirodni hemodinamski procesi bez ograničenja ili kontrastnih sredstava“, zaključuju istraživači.
„Sposobnost staklenih žaba da regulišu lokaciju, gustinu i pakovanje crvenih krvnih zrnaca bez zgrušavanja nudi uvid u metaboličko, hemodinamsko i istraživanje krvnih ugrušaka.“
