Kinu su poslednjih nedelja pogodile razorne poplave, koje su preplavile gradove i izazvale smrtne slučajeve i infrastrukturnu štetu, kao i postavila pitanja o efikasnosti njene inicijative „sunđer grad“ iz 2015. godine koja ima za cilj smanjenje rizika od poplava u gradovima.
Inicijativa je pokrenuta kako bi se povećala otpornost na poplave u velikim gradovima i bolje iskoristila kišnica kroz arhitektonska, inženjerska i infrastrukturna podešavanja.
Ali gradovi su i dalje podložni jakim kišama. Samo u julu, poplave i povezane geološke katastrofe izazvale su 142 smrtna slučaja i nestanka, uništile 2.300 domova i izazvale direktne ekonomske gubitke od 15,78 milijardi juana (2,19 milijardi dolara), saopštilo je u ponedeljak kinesko ministarstvo za vanredne situacije.
Kina je dugo nastojala da poboljša način na koji se nosi sa ekstremnim vremenskim prilikama i učini mnogo naseljene gradove manje ranjivim na poplave i sušu.
Inicijativa „Sunđer grad“ je osmišljena da se bolje koristi „rešenja zasnovana na prirodi“ sa manjim uticajem za bolju distribuciju vode i poboljšanje odvodnje i skladištenja.
Ta rešenja su uključivala korišćenje propusnog asfalta, izgradnju novih kanala i bara, kao i restauraciju vlažnih staništa, što bi ne samo olakšalo zalivanje vode, već i poboljšalo urbanu sredinu.
Vrtoglava urbanizacija obložila je ogromne delove zemlje u nepropusni beton, često duž obala velikih reka koje su tradicionalno služile kao poplavne ravnice. Sa močvarama popločanim i nema gde da se slegne višak vode, preplavljivanje i poplave su bile uobičajene.
Prema podacima iz 2018. godine, 641 od 654 velika i srednja grada u Kini bio je podložan poplavama i poplavama, a 180 ih se suočava sa rizicima od poplava svake godine.
Studije pokazuju da su mnoge lokalne pilot inicijative koje su do sada pokrenute imale pozitivan efekat, sa projektima niskog uticaja kao što su zeleni krovovi i kišne bašte koji smanjuju oticanje.
Ali implementacija je do sada bila neujednačena. Ukupno 30 pilot gradova sunđera odabrano je 2015. i 2016. Do prošle godine, samo 64 od 654 kineska grada donela su zakone za primenu smernica za gradove sunđera, rekli su istraživači u januaru.
Istraživači su rekli da je vlada do sada posvećivala „minimalnu pažnju“ izgradnji grada sunđera i pozvali da se nacionalno zakonodavstvo izradi što je pre moguće.
Čak i da su mere sunđerastog grada sprovedene u potpunosti, one ne bi mogle da spreče ovogodišnje nepogode.
Džengdžou u provinciji Henan bio je jedan od najentuzijastičnijih pionira izgradnje grada sunđera, izdvojivši skoro 60 milijardi juana za program od 2016. do 2021. Ali nije bio u stanju da se nosi sa najvećom kišom u istoriji 2021. godine.
Stručnjaci veruju da infrastruktura grada sunđera može da podnese samo 200 milimetara (7,9 inča) kiše dnevno. Na vrhuncu kišnih oluja koje su zahvatile Peking krajem jula, padavine na jednoj stanici dostigle su 745 milimetara tokom tri i po dana. U julu 2021. u Džengdžou je za samo sat vremena palo više od 200 mm padavina.
Vlasti takođe igraju nadoknađivanje klimatskih promena. Ovogodišnja jaka kiša pogodila je gradove na normalno sušnom severu, gde je razvoj gradova sunđera manje napredovao.
