Nedavni neredi i nemiri u Velikoj Britaniji doveli su do poziva da se ponovo razmotri Zakon o onlajn bezbednosti. Gradonačelnik Sadik Khan nazvao je to „nepogodnim za svrhu“, a ministar kabineta Nik Tomas Sajmonds je sugerisao da bi vlada mogla da promeni zakon, koji je usvojen u vreme prethodne vlade i uključuje niz mera relevantnih za nedavne nemire, uključujući ovlašćenja da dobre društvene mreže.
Premijer Keir Starmer je bio manje otvoren u vezi sa tim činom i rekao je samo da će „šire gledati na društvene medije nakon ovog poremećaja“. Njegov portparol je sugerisao da akt nije pod aktivnom revizijom.
U praktičnom smislu, društveni mediji su igrali ključnu ulogu u širokoj koordinaciji događaja na lokacijama širom zemlje. Onlajn platforme su takođe služile kao sredstvo kojim se šire dezinformacije i retorika mržnje.
Zakon, koji sprovodi nezavisni regulator za medije Ofcom, bavi se regulacijom onlajn govora i ima za cilj da zaštiti korisnike od potencijalne štete, uključujući zlostavljanje i uznemiravanje, lažne aktivnosti i krivična dela mržnje.
Konkretno, nastoji da se stavi više odgovornosti na kompanije društvenih medija kako bi se osiguralo da su njihove platforme bezbedne, sa kaznama do 10% njihovog godišnjeg prihoda koje se izdaju provajderima čije se platforme smatraju nebezbednim.
U ekstremnijim slučajevima, Ofcom ima moć da zahteva od oglašivača i internet provajdera da prestanu da rade sa platformama koje nisu u skladu sa propisima. Zakon je usvojen u oktobru 2023. godine, a zakoni koji se odnose na pojedinačne prekršaje su već na snazi. Na primer, sada je prekršaj deljenje lažnih informacija sa namerom da se nanese šteta koja nije trivijalna.
Međutim, frustracija nakon nereda nastala je zbog činjenice da delovi zakona ne treba da stupe na snagu do kraja 2024. To uključuje ovlašćenja za sprovođenje i druge mere koje bi Ofcom mogao da primeni na platforme za društvene mreže i druge platforme provajderi, kao što su onlajn forumi i platforme za razmenu trenutnih poruka. Ovo postavlja pitanja šta bi moglo biti drugačije u proteklih 14 dana da su već postojali.
Ključna briga je bio način na koji su algoritmi koji odlučuju koji sadržaj se preporučuje na platformama društvenih mreža možda propagirali štetan sadržaj u vezi sa neredima — uključujući rasistički sadržaj, sadržaj mržnje i nasilje.
Na primer, otkriveno je da su ljudi koristili TikTok za prenos sadržaja o neredima kako su se odvijali.
Trenutno su platforme društvenih medija kao što su TikTok, Ks, Facebook i IouTube dizajnirane da optimizuju angažovanje korisnika putem njihovih algoritama za preporuke, pri čemu se bezbednosni problemi obično ne odnose na te sisteme. Ks, na primer, koristi različite algoritme za moderiranje sadržaja u odnosu na preporuku sadržaja.
Kao rezultat ovoga, moguće je da jedan algoritam može preporučiti štetan sadržaj pre nego što se utvrdi da ga treba moderirati drugi algoritam.
Zakon o bezbednosti na mreži ima za cilj da reši ovaj izazov tako što zahteva od platformi da testiraju bezbednosne implikacije svojih algoritama za preporuke. To jest, kada se izvrše promene u njihovim algoritmima za preporuke, službe će biti podstaknute da prikupljaju bezbednosne metrike, omogućavajući im da procene da li će ove promene algoritama verovatno povećati izloženost pojedinaca nelegalnom sadržaju.
Uključujući ova bezbednosna razmatranja prilikom dizajniranja i usavršavanja algoritama za preporuke sadržaja, nadamo se da će manje pojedinaca biti izloženo štetnom sadržaju pre nego što timovi za moderiranje sadržaja budu imali priliku da ga uklone.
Jedan od primarnih izazova oko regulisanja onlajn sadržaja je nespremnost provajdera platformi da se na njih gleda kao na „arbitre istine“. Na primer, Ks je nedavno promenio ime svog tima za poverenje i bezbednost u samo Safeti, pošto je Elon Musk, izvršni direktor Ks, izjavio da: „Bilo kojoj organizaciji koja stavlja ‘Poverenje’ u svoje ime ne može se verovati jer je to očigledno eufemizam za cenzuru“.
Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije Meta, rekao je nešto slično još 2016. godine nakon izbora u SAD, kada je izjavio da Meta „ne bi trebalo da bude arbitar istine svega što ljudi govore onlajn“.
Međutim, kao što su nedavni događaji pokazali, to nije sprečilo samog Maska da propagira specifične narative u vezi sa nemirima u Velikoj Britaniji i dolije ulje na već rasplamsani diskurs.
Zakon se bavi ovim izazovom korišćenjem nezavisnog regulatora, Ofcoma, za sprovođenje i regulisanje onlajn sadržaja i algoritama. Iako je zakon usvojila vlada Ujedinjenog Kraljevstva, vlada nema ovlašćenja da odredi koji sadržaj je dozvoljen, a šta ne – čime se obezbeđuje politička neutralnost u dugoročnoj primeni zakona.
Trenutno, Zakon o bezbednosti na mreži ne uključuje nikakav zakon o dezinformacijama i dezinformacijama. Čini se da je to razlog zašto je Khan sugerisao da u svom sadašnjem obliku taj čin ne ide dovoljno daleko.
Preovlađujući izazov dezinformacija stavljen je u oštar fokus ubistava koja su dovela do nereda, sa sadržajem koji je lažno tvrdio da je napadač iz Sautporta bio muslimanski migrant koji se pojavio na nekoliko platformi društvenih mreža nakon incidenta.
Ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper tvrdila je da su platforme za društvene mreže „stavile raketne pojačivače“ pod širenje ovog sadržaja, i bilo je mnogo debata o tome da li je to doprinelo podsticanju nasilja koje se vidi na mnogim gradskim ulicama.
Ovo ostavlja neke posmatrače zabrinute da smo, dok zakon u potpunosti ne stupi na snagu, u pravnom čistilištu oko onoga protiv čega se može, a šta ne može voditi sudski spor na mreži.
Međutim, nećemo zaista znati koliko Zakon o bezbednosti na mreži može biti efikasan sve dok ne stupi na snagu i dok ne bude testiran u drugoj situaciji poput nedavnih nereda.
