Evropska vina su konačno primorana da otkriju svoje sastojke kupcima, ali samo na veb stranici – ne na boci. Borci za zaštitu životne sredine nisu impresionirani.
Vino može da sadrži široku lepezu aditiva za kontrolu ukusa, jačine i izgleda: sumpor, šećer, belanca, sušene riblje bešike, enzime iz pankreasa svinje ili krave i niz hemijskih jedinjenja.
Dok je većina sektora hrane i pića decenijama bila primorana da štampa sastojke i informacije o nutritivnim vrednostima na ambalaži, sektor alkohola već dugo ima posebno izuzeće.
Evropska komisija je 2017. zaključila da nema „objektivnih osnova“ za ovaj izuzetak, a nova pravila — koja stupaju na snagu 8. decembra — zahtevaju da vina otkrivaju svoj sadržaj.
Ali postoji preokret. Industriji vina je bilo dozvoljeno da smisli sopstveni metod za to – i odlučila je da vinogradima da mogućnost korišćenja KR kodova koji se povezuju na veb lokaciju, čime se sastojci ne nalaze u bocama.
Aktivistička grupa, Udruženje Transparentnost za organski svet (TOVA), rekla je da je ovo neizvodljivo.
„Možete li zaista da zamislite da izvadite svoj pametni telefon u supermarketu i skenirate nekoliko KR kodova da biste uporedili aditive u vinima, i zapamtite ih sve kako biste napravili svoj izbor?“ rekao je Olivije Pol-Morandini iz TOVA.
Vinska industrija tvrdi da se ne može tretirati kao druge namirnice.
„Vino ne prati recept. Grožđe evoluira u funkciji sunca, klimatskih uslova… sastojci nisu isti od jedne berbe do druge“, rekao je Ignacio Sanchez Recarte, iz Comite Europeen des Entreprises Vins (CEEV ), koji predstavlja industriju u Briselu.
CEEV je rekao da je digitalno označavanje jedini realan način da se svi vinari iz EU uključe (prema Eurostatu, bilo ih je 2,2 miliona 2020. godine). To takođe znači da se sastojci automatski prevode na sve jezike EU.
„Komisija je razumela potrebu da se obezbedi nivo fleksibilnosti koji će omogućiti kompanijama da saopšte ove informacije na način koji neće poremetiti način na koji trgujemo“, rekao je Rekart.
CEEV je takođe podneo žalbu Evropskoj komisiji ovog meseca zbog planova Irske da stave zdravstvena upozorenja na alkoholna pića.
Za TOVA, e-oznake pokazuju nedostatak posvećenosti ozelenjavanju poljoprivrede za koju EU tvrdi da je prioritet.
Organski i prirodni vinari kažu da ako je vinu potreban KR kod, a ne etiketa, verovatno ga je najbolje izbegavati.
„Proizvođač organskog vina koji stavlja vrlo malo dodatnih stvari u svoje vino može da napravi etiketu za flašu, dok bi konvencionalnom vinaru bio potreban rečnik, tako da je očigledno da je KR kod neophodan“, rekao je Julien Guillot, poznati prirodni vinar u Burgundiji.
KR kodovi i e-oznake su tipični za sistem koji još uvek u velikoj meri koristi konvencionalnim poljoprivrednicima koji koriste pesticide i hemijska đubriva, a koji primaju ogromnu većinu subvencija Zajedničke poljoprivredne politike EU, navodi TOVA.
„Ne treba nam samo lista sastojaka. Trebalo bi da imamo listu svih posledica konvencionalne poljoprivrede i koliko one koštaju“, rekao je Pol-Morandini.
„Zagađenje zemljišta, vode, zdravlja i životne sredine ima cenu koju plaćaju potrošači i društvo.“
