Pavel Durov, osnivač i izvršni direktor popularne aplikacije za razmenu poruka Telegram, uhapšen je tokom vikenda u Parizu zbog navoda da se njegova platforma koristi za nezakonite aktivnosti poput trgovine drogom i distribucije slika seksualnog zlostavljanja dece.
Durov, koji je rođen u Rusiji, veći deo detinjstva proveo je u Italiji i državljanin je Francuske, Rusije, karipske ostrvske države Sent Kits i Nevis i Ujedinjenih Arapskih Emirata. On je u subotu priveden na aerodrom Pariz-Le Burže u Francuskoj nakon što je sleteo iz Azerbejdžana.
U saopštenju objavljenom na njegovoj platformi, Telegram je rekao da se pridržava zakona EU i da je moderiranje sadržaja „u okviru industrijskih standarda i da se stalno poboljšava“. Durov, dodaje kompanija, „nema šta da krije i često putuje po Evropi“.
Evo nekih detalja o Telegramu, aplikaciji u centru Durovovog hapšenja.
Telegram je aplikacija koja omogućava razgovore jedan na jedan, grupna ćaskanja i velike „kanale“ koji omogućavaju ljudima da emituju poruke pretplatnicima. Za razliku od rivala kao što je Meta’s VhatsApp, Telegram-ovi grupni razgovori omogućavaju čak 200.000 ljudi, u poređenju sa maksimalnih 1.024 za VhatsApp. Stručnjaci su izrazili zabrinutost da se dezinformacije lako šire u grupnim razgovorima ove veličine.
Telegram nudi šifrovanje za njihovu komunikaciju, ali – suprotno popularnoj zabludi – ova funkcija nije podrazumevano uključena. Korisnici moraju da uključe opciju šifrovanja svojih ćaskanja. Takođe ne radi sa grupnim razgovorima. To je u suprotnosti sa rivalskim Signal-om i Facebook Messenger-om, gde su četovi standardno šifrovani od kraja do kraja.
Telegram kaže da ima više od 950 miliona aktivnih korisnika. U Francuskoj se široko koristi kao sredstvo za razmenu poruka, uključujući i neke zvaničnike u predsedničkoj palati i u ministarstvu koje stoji iza istrage o Durovu. Međutim, francuski istražitelji su takođe otkrili da su ovu aplikaciju koristili islamski ekstremisti i trgovci drogom.
Telegram su 2013. godine pokrenuli Durov i njegov brat Nikolaj. Prema Telegramu, Pavel Durov podržava aplikaciju „finansijski i ideološki, dok je Nikolajev doprinos tehnološki“.
Pre Telegrama, Durov je osnovao VKontakte, najveću rusku društvenu mrežu. Kompanija se našla pod pritiskom usred gušenja ruske vlade nakon što su Moskvu potresli masovni prodemokratski protesti krajem 2011. i 2012. Durov je rekao da su vladine vlasti zahtevale da VKontakte ukloni onlajn zajednice ruskih opozicionih aktivista. Kasnije je zatražila od platforme da preda lične podatke korisnika koji su učestvovali u ustanku u Ukrajini 2013. godine, koji je na kraju zbacio prokremljskog predsednika.
Ali Durov je prodao svoj udeo u VKontakteu nakon pritiska ruskih vlasti 2014. Takođe je napustio zemlju.
Francuski mediji su izvestili da je Durov priveden na osnovu naloga za hapšenje, navodeći da je njegova platforma korišćena za pranje novca, trgovinu drogom i druga krivična dela. Od ponedeljka popodne, protiv njega nije podignuta optužnica, a bilo je malo detalja o istrazi.
Francuski istražni sudija produžio je u nedelju uveče Durovu nalog za pritvor, javili su francuski mediji u ponedeljak. Prema francuskim zakonima, Durov može ostati u pritvoru radi ispitivanja do četiri dana. Nakon toga, sudije moraju odlučiti da ga optuže ili oslobode.
U Rusiji, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše izveštaje o hapšenju Durova u Francuskoj.
„Još uvek ne znamo za šta se tačno Durov optužuje“, rekao je Peskov u ponedeljak tokom svoje dnevne konferencije za medije. „Nismo čuli nikakve zvanične izjave o tom pitanju.
„Sačekajmo dok se optužbe ne objave – ako budu objavljene“, rekao je Peskov.
Zvaničnici ruske vlade izrazili su ogorčenje zbog pritvaranja Durova, a neki su to nazvali politički motivisanim i dokazom dvostrukih standarda Zapada u pogledu slobode govora. Kritičari Kremlja izazvali su negodovanje: same ruske vlasti su 2018. pokušale da blokiraju Telegram, ali nisu uspele, povukavši zabranu 2020.
Na drugom mestu, Elon Musk, milijarder vlasnik Ks koji je sebe nazvao „apsolutistom slobode govora“, govorio je u prilog Durovu i objavio „#freePavel“ nakon hapšenja.
U saopštenju objavljenom na svojoj platformi nakon njegovog hapšenja, Telegram je rekao da se pridržava zakona EU, a da je njegova moderacija „u okviru industrijskih standarda i da se stalno poboljšava“.
„Apsurdno je tvrditi da su platforma ili njen vlasnik odgovorni za zloupotrebu te platforme“, navodi se u postu Telegrama. „Skoro milijardu korisnika širom sveta koristi Telegram kao sredstvo komunikacije i kao izvor vitalnih informacija. Čekamo brzo rešenje ove situacije. Telegram je sa svima vama.”
Zapadne vlade su često kritikovale Telegram zbog nedostatka moderiranja sadržaja, za koji stručnjaci kažu da otvara platformu za razmenu poruka za potencijalnu upotrebu u pranju novca, trgovini drogom i deljenju materijala povezanog sa seksualnom eksploatacijom maloletnika.
U poređenju sa drugim platformama za razmenu poruka, Telegram je „manje bezbedan (i) labaviji u pogledu politike i otkrivanja nelegalnog sadržaja“, rekao je David Thiel, istraživač Univerziteta Stanford, koji je istraživao korišćenje onlajn platformi za eksploataciju dece, na svom Internet opservatorija.
Pored toga, Telegram „izgleda da praktično ne reaguje na sprovođenje zakona“, rekao je Thiel, dodajući da je servis za razmenu poruka VhatsApp „podneo preko 1,3 miliona CiberTipline izveštaja u 2023. (i) Telegram ne podnosi nijedan“.
Nemačka je 2022. godine izrekla kazne od 5,125 miliona evra protiv operatera Telegrama zbog nepoštovanja nemačkog zakona. Savezna kancelarija za pravosuđe je saopštila da Telegram FZ-LLC nije uspostavio zakonit način za prijavu nelegalnog sadržaja niti je imenovao entitet u Nemačkoj da prima zvaničnu komunikaciju.
Oba su obavezna prema nemačkim zakonima koji regulišu velike onlajn platforme.
Prošle godine Brazil je privremeno suspendovao Telegram zbog njegovog neuspeha da preda podatke o neonacističkim aktivnostima u vezi sa policijskom istragom o pucnjavi u školama u novembru.
Telegram je u odgovoru na hapšenje rekao da se pridržava zakona EU i da je moderiranje sadržaja „u okviru industrijskih standarda i da se stalno poboljšava“.
