U ranim jutarnjim satima 6. februara, u blizini granice između Turske i Sirije pogodio je zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale. Desetine naknadnih potresa usledilo je u narednih nekoliko dana, uključujući zemljotres jačine 7,5 stepeni Rihterove skale izazvan glavnim udarom, sa epicentrom samo 60 milja severno od prvobitnog događaja. Potresi su sravnili ili oštetili hiljade zgrada, a, prema najnovijim podacima, zabeleženo je više od 35.000 mrtvih ljudi. Zvaničnici očekuju da će broj poginulih nastaviti da raste.
Za mnoge Amerikance, pustoš može izgledati daleko. Stručnjaci, međutim, kažu da geologija koja leži u osnovi Turske i Sirije deli mnogo toga zajedničkog sa zapadnom obalom Sjedinjenih Država – posebno sa Kalifornijom, gde se rased San Andreas proteže skoro 750 milja od severnog do južnog dela države.
Karl Miler je profesor geoloških nauka koji proučava sisteme raseda i zemljotrese koji se u njima dešavaju. Shideh Dashti je vanredni profesor građevinskog, ekološkog i arhitektonskog inženjerstva i vršilac dužnosti vanrednog dekana za istraživanje na Visokoj školi za inženjerstvo i primenjene nauke. Ona ispituje kako infrastruktura reaguje na prirodne katastrofe i radi sa kolegama u Turskoj na slanju tima u zemlju da snimi tamošnju devastaciju.
Mueller i Dashti razgovaraju o tome šta istraživači mogu naučiti iz zemljotresa i kako Kalifornija može da se pripremi za neizbežno.
Mueller: Najudaljeniji sloj Zemlje sastoji se od tektonskih ploča koje se stalno kreću, koje se sudaraju ili klize jedna uz drugu. Kora duž ivice ploče skladišti elastičnu energiju sve dok se ne oslobodi kao naglo kretanje tokom zemljotresa. Ploče mogu da se sudare jedna sa drugom, kao što je između Arabije i Anadolije; ili mogu da klize bočno, kao na primer na rasedu San Andreas. Iako su pomeranja ploča različita, vrsta pomeranja i magnituda zemljotresa u Turskoj su slični onima koji se predviđaju za San Andreas u južnoj Kaliforniji.
Dašti: Ovi događaji su bili unutar istočnoanadolskog sistema raseda, koji se nalazi na granici između tri tektonske ploče: Arabijske, Afričke i Anadolijske ploče. Ovo je seizmički veoma aktivna regija. Ipak, vrsta magnitude koju smo primetili za glavni udar i naknadni potres retka je bilo gde u svetu. Poslednji događaj ove veličine na istom području u Turskoj bio je 1939. godine.
Miler: Kada se zemljotresi ove jačine dese u blizini naseljenog regiona ili u urbanom centru, oni će izazvati ogromna razaranja. U zavisnosti od toga gde se nalazite u svetu i kako su zgrade izgrađene, zgrade mogu da se sruše kao što smo videli u Turskoj.
Dašti: Veličina nije jedina stvar koja određuje nivo štete. Epicentar je ovde bio veoma plitak, što znači da intenzitet podrhtavanja tla može učiniti zemljotres još štetnijim. Veliki broj veoma jakih naknadnih potresa takođe može uništiti zgrade koje su već oslabljene prvim događajem.
Region je takođe podložan riziku od seizmičkog tečenja i klizišta. Ukapljivanje je kada tlo koje je čvrsto i snažno u normalnim okolnostima počne da se ponaša kao tečnost tokom zemljotresa. To može prouzrokovati veliku štetu.
Taj zemljotres je, nažalost, bio 4 sata ujutro, kada su ljudi bili kod kuće i spavali. Šteta može ubiti više ljudi kada su kod kuće. U jugoistočnoj Turskoj, na granici sa Sirijom, takođe postoji velika populacija izbeglica koje su već veoma marginalizovane. To znatno pogoršava uticaj razaranja. To im otežava oporavak.
Dašti: Turska ima moderan građevinski propis, ali čak ni moderni građevinski propisi ne garantuju nultu štetu. Oni su dizajnirani na osnovu nivoa rizika koji je društvo spremno da prihvati. Ipak, očekuje se da će strukture koje su projektovane na osnovu savremenih građevinskih propisa i izgrađene etički (prateći dizajn) pretrpeti znatno manje štete u poređenju sa onima koje nisu. Stoga očekujemo da će građevinski propisi pomoći u smanjenju gubitka života, imovine i sredstava za život čak i u velikom zemljotresu kao što je ovaj.
Dašti: Zemljotresi mogu izazvati neverovatna razaranja, posebno u regionima koji pate politički i ekonomski. Oni takođe nude džinovsku laboratoriju za naučnike da nauče i primenjuju lekcije kako bi smanjili gubitke u budućnosti.
Vrsta podrhtavanja koju smo videli u Turskoj, na primer, veoma je primenljiva za Kaliforniju – kako je došlo do zemljotresa, kako su se talasi širili su važna razmatranja i mogu uticati na to kako dizajniramo infrastrukturu. Želimo da saznamo o odzivu zgrada koje su, zapravo, izgrađene po savremenim kodeksima i standardima. Ako je ova zgrada projektovana na osnovu tih kodeksa, zašto se ipak srušila?
Zato moramo odmah poslati tim da uhvati ove dokaze.
Mueller: Ono što me je pogodilo u vezi sa zemljotresom u Turskoj je da je to samo poster za ono što se predviđa da će se dogoditi u južnoj Kaliforniji. To je ista vrsta greške. To je ista magnitude zemljotresa koji će se verovatno desiti. Kada pogledate scene iz ovog zemljotresa, možda ćete pomisliti: „Vau, to bi mogao biti L.A.“
Mueller: Urađeno je mnogo posla na pokušaju da se identifikuje gde je pretnja najveća u smislu izgrađene infrastrukture – koje zgrade će verovatno biti problem koji se mogu naknadno opremiti, a koje će verovatno biti u redu.
Studije koje imaju za cilj predviđanje društvenih efekata „Velikog“—sledećeg velikog zemljotresa u južnom San Andreasu, razmatrale su kako bi akvadukti i zalihe vode mogli biti pogođeni i kako bi mogli da se poprave brzo nakon događaja. Postavljeni su sistemi ranog upozorenja kako bi se isključila kritična infrastruktura kako bi se umanjila šteta. Program pod nazivom ShakeOut koristi vežbe da bi naučio širu javnost kako da reaguje kada osete zemljotres.
Mueller: Jedina stvar koju želite da uradite kada osetite zemljotres je da uđete ispod stola ili na vrata i samo ostanete tamo dok drhtanje ne prestane. Ne pokušavajte da bežite napolje. Dobra je ideja da imate nekoliko nedelja vode u galonskim bokalima ili čak u bubnju od 55 galona, uskladištenom u vašoj kući. Takođe želite da imate nekvarljivu hranu za nekoliko nedelja i da znate gde vam je ventil za zatvaranje gasa. Ovo su stvarne zabrinutosti.
