Vikinzi, tradicionalno prikazani kao primitivni bradati ratnici, voleli su neke od životnih dragocenih stvari. U Evropi stotine zakopanih ostava srebra svedoče o njegovoj privlačnosti za Vikinge kada su živeli pre više od 1.000 godina.
„Očigledno je da im se svidelo“, rekla je dr Džejn Keršo, arheolog sa Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji. „To je jedna od retkih opipljivih stvari koje su preživele iz tog doba.“
Srebro se već smatralo plemenitim metalom u vreme kada je 300 godina duga era Vikinga počela u Skandinaviji oko 750. godine nove ere. Cenjen je iznad zlata u starom Egiptu još u 4. milenijumu pre nove ere, a koristili su ga u novčićima Lidijci, stanovnici zapadne Male Azije, u 6. veku pre nove ere.
Gledanje na prošlost srebra kroz vekove nudi uvid u kretanje i evoluciju drevnih civilizacija, kao i u poreklo novca. Čak počinje da transformiše neke dugotrajne stavove o prošlim narodima.
Kao šef istraživačkog projekta za procenu uloge srebra u životima Vikinga, Keršou dovodi u pitanje tradicionalni prikaz njih jednostavno kao strašnih osvajača u zapadnoj Evropi.
Ona je rekla da su Vikinzi bili pod jakim uticajem Zlatnog doba islama, koje je takođe počelo u 8. veku nove ere.
„Pronašli smo malo dokaza da su Vikinzi stekli plen kroz nasilne racije na Zapadu“, rekao je Keršo. „Umesto toga, potraga za islamskim srebrom bila je veliki pokretač vikinškog doba.
Njen istraživački projekat, pod nazivom SILVER , počeo je u martu 2019. i trebalo bi da traje do 2024. Takođe uključuje dr Stephena Merkel, stručnjaka za nauke o Zemlji na Slobodnom univerzitetu u Amsterdamu u Holandiji i specijaliste za novčiće po imenu Jani Oravisjɓrvi na Univerzitet u Ouluu u Finskoj.
Tri istraživača su analizirala metale u tragovima, uključujući olovo pronađeno u srebrnim novčićima prikupljenim iz muzeja, koristeći lasere za mikro uzorkovanje.
Ispitivanje različitih varijanti — ili izotopa — olova pomoglo je da se rasvetli izvorne rude i, uz to, da se pruže nove informacije o poreklu Vikinškog doba.
Uobičajena mudrost je bila da je era Vikinga počela napadom 793. godine nove ere na ostrvo Lindisfarn kod severoistočne obale Engleske i da su razvili trgovačke veze sa islamskim kalifatima tek u 10. veku.
Ali veliki deo islamskog srebra pronađenog u ostavama blaga obuhvaćenim Keršoovim istraživanjima sugeriše da su Vikinzi možda krenuli na istok mnogo ranije — od oko 750. godine nove ere. Zatim su formirali opsežne globalne trgovinske puteve ka istoku i jugu dok su se širili u zapadnoj Evropi.
„Ove trgovinske mreže idu od severne Afrike do Bagdada, preko Kaspijskog mora, preko Ukrajine i Rusije, do Baltičkog mora i Skandinavije“, rekao je Keršo. „To je ogroman srebrni luk koji teče u jednom pravcu, a roba i ljudi teku u drugom pravcu već u 9. veku.
Rekla je da ove informacije takođe otkrivaju da su Vikinzi bili „kulturni kameleoni“.
Osim stavljanja novog fokusa na istočnu ekspanziju Vikinga, Keršou želi da studije njenog tima informišu druga istraživanja o istoriji civilizacija.
„Nadam se da će to naterati ljude da ponovo procene rane faze vikinških napada u Evropi“, rekla je ona. „Takođe se nadam da će ljudi uzeti metode i primeniti ih na svoju oblast istraživanja.
To je upravo ono što drugi projekat radi.
Takođe se zove SREBRO, gleda dalje u drevna carstva u regionu Mediterana, uključujući Grčku, Persiju i Rim, da bi rasvetlila istoriju novca i trgovine.
Projekat, koji bi trebalo da se završi u martu 2024. nakon šest i po godina, vodi profesor Fransis Albared, geohemičar na Ecole Normale Superieure u Lionu, Francuska.
Nakon analize izotopa olova i srebra, Albared tvrdi da je kovanje srebra u novčiće na području Mediterana utrlo put za formiranje demokratije u 5. veku pre nove ere.
„Verujem da je srebro bilo ključno u pronalasku demokratije jer je pomoglo da se ljudi čuju i razumeju“, rekao je on.
Dokazi sugerišu da je Ahemenidsko carstvo u Persiji koristilo srebrne novčiće da unajmi velike armije grčkih pešaka kao plaćenike, kaže Albared.
Rekao je da su, nakon što su se ovi „hopliti“ vratili kući sa dosta novca, formirali ambicioznu srednju klasu koja je pomogla širenju demokratije.
Plaćenici su takođe preraspodelili srebro po Sredozemnom moru. To je jedini način da se objasni višak metala u državama koje ne proizvode srebro oko Egejskog mora i priobalnih područja južne Italije koje su kolonizirali stari Grci, kaže Albared.
„Vidite da srebro podmazuje razmenu na daljinu“, rekao je on.
Njegov tim je takođe otkrio da su oblasti iskopavanja srebra u drevnim vremenima bile rasprostranjenije nego što se ranije mislilo. U međuvremenu, do 480. godine pre nove ere, rudnici srebra Lavrion u blizini Atine uspostavili su modernu prestonicu kao vodeću silu Grčke, doprinoseći njenoj ulozi monetarnog centra istočnog Mediterana.
Istraživači su pronašli način da prate poreklo metala koristeći izotope srebra pored olova.
Ovaj poduhvat je ranije bio težak jer su se odnosi srebra i izotopa u kovanicama premalo razlikovali da bi se razlikovali izvorni rudnici.
Ali kada je Albaredov tim umesto toga ispitao rude pre konverzije u kovanice, otkrio je mnogo veće razlike. Ovo je omogućilo istraživačima da isključe određene rudnike kao izvore rasutog srebra.
„Izotopi olova vam govore o potencijalnim izvorima srebra i izotopa srebra odakle ne može doći“, rekao je Albared. „Stapajući ovo dvoje zajedno, dobijate bolju predstavu o tome koji su izvori mogućnosti.“
Pored Lavriona, mogući izvori uključuju oblast Halikidi u severnoj Grčkoj i ostrva Tasos, Sifnos i Evija.
Njegov tim takođe stiče uvid u razloge zbog kojih su ljudi prvi kovali novčiće. Njegov stav je da su srebrni novčići, zahvaljujući otpornosti na propadanje, relativno lakim i manje vrednim od zlata, bili presudni u ubrzavanju transakcija.
„Kovanje kovanica poboljšava ono što ljudi nazivaju brzinom novca i oslobađa vas od tiranije težine“, rekao je Albared. „Tokom kriza poput rata, to je kritično.“
On veruje da prošlost može ponuditi lekcije za savremena društva, navodeći suštinske veze između monetarnog i trgovinskog sistema. Na primer, Grci su se okrenuli Egiptu za pšenicu u zamenu za srebro kada je njihova zemlja postala degradirana.
Albared vidi još jednu vezu između prošlosti i sadašnjosti: postojanost društvenih nejednakosti i njihovih destabilizujućih efekata.
„Trebalo bi da tražimo lekcije u katastrofama drevnih društava i njihovim društvenim zaključcima“, rekao je on.