BAIDOA, Somalija – U kampu za raseljena lica na rubu Baidoe, na jugozapadu Somalije, Marijam Kasim kaže da je veoma stara — toliko stara da je nemoguće tačno znati njene godine. Ali ona misli da ima 50 godina.
Tokom tih godina, Somalija je neizmerno patila od suša i ratova. Ali ona kaže da patnja svuda oko nje u kampu Bakol u Baidoi nije nalik bilo čemu što je videla tokom svog života.
„Nemamo ništa“, kaže Kasim o sebi i stotinama hiljada drugih Somalijaca koji sada žive u improvizovanim kampovima u okolini Baidoe. Ona kaže da većina ljudi ovde preživljava prosjačenjem. „Nemamo nade. Nemamo budućnost.“
Kiše koje su više puta nestajale, islamistička pobuna i hronično siromaštvo dovode do onoga što Ujedinjene nacije i druge humanitarne agencije opisuju kao nadolazeću glad u Somaliji. Milioni života su u opasnosti zbog nesigurnosti hrane, a mnogi u ovom delu Somalije zavise od pomoći. S obzirom na oskudicu te pomoći, mnogi, poput Kasima i njene porodice, pribegavaju prosjačenju, piše NPR.
Kasim stoji ispred skloništa koje deli sa četvoro unučadi. Kao i druga skloništa u ovom logoru, i njeno je kupola od štapova umotanih u cerade, komade tkanine i vreće za žito.
Jedna od njenih unuka tinejdžerki sedi u praškastoj prljavštini na ulazu. Dvoje mlađih unuka naslonjeno na Kasimov dugi crni šal. Deca su mršava. Njihova tanka kosa je mlitava i izbledela do mutne narandže od neuhranjenosti.
Pre šest meseci, nakon što je četvrta kišna sezona u Somaliji propala, Kasim je odlučila da mora da odvede svoje unuke iz njihovog sela jer više nema šta da jede.
„Bili smo farmeri i takođe smo čuvali stoku“, kaže Kasim. „Ali poslednje tri godine nije bilo kiše, bilo je suše. Tako da nismo mogli da uzgajamo naše useve.“
Zvanično, poslednjih pet kišnih sezona, koje obuhvataju poslednje 2 1/2 godine, bile su daleko ispod normale.
Kasim je izgubio svu svoju stoku. Bila je prinuđena da proda neke da bi kupila hranu, a druge su životinje uginule dok su joj pašnjaci osušili u suši.
Kad im ništa nije ostalo, Kasim je spakovala svoje unuke. Zajedno sa nekoliko komšija, krenuli su na skoro 170 milja dug put do Baidoe.
„Hodali smo i hodali i hodali“, kaže ona.
Putovanje je trajalo nekoliko nedelja. Prosili su hranu duž rute. Njena ćerka — majka njenih unučadi — preminula je nekoliko godina ranije. Tako da je Kasim morala sama da brine o svojoj deci.
Bilo ih je šest. Dvojica su, kaže ona, umrla tokom napornog putovanja.
„Nismo imali šta da jedemo. Tako da su umrli od gladi“, kaže ona. Decu su sahranili pored puta.
Kasim i njene komšije su išle na ovo putovanje jer su čule da međunarodne humanitarne agencije dele pomoć u hrani u Baidoi. Ovde rade humanitarne grupe, ali kada su Kasim i deca stigli, kaže ona, ustanovili su da pomoć nije dovoljna. Ona i njena deca sada prose u gradu ili skupljaju drva za ogrev da bi ih prodali kako bi dobili hranu.
Sve je veća zabrinutost da bi rastuća kriza sa hranom mogla dovesti do gladi u Somaliji. Kriza sa hranom ne pogađa samo jug zemlje, iako humanitarne agencije upozoravaju da je Baidoa jedan deo zemlje koji bi u narednim mesecima mogao da zapadne u veliku glad.
„Somalija se suočila sa četiri uzastopne neuspešne kišne sezone. To je najgora suša koju smo videli u poslednjih 40 godina“, kaže Elizabet Omoke, specijalista za hitne slučajeve u kancelariji UNICEF-a za Somaliju u Mogadišu. „Situacija je loša.
Stanovnici mnogih kampova kažu da ne dobijaju mnogo pomoći u hrani, ali Omoke insistira da humanitarne agencije rade na pružanju pomoći Somalijcima koji su zbog suše ostali gotovo bez ičega.
„Humanitarna zajednica podiže odgovor, koji je u velikoj meri fokusiran na [interno raseljena lica]“, kaže ona. „Odziv je u velikoj meri fokusiran na Baidou, pošto podaci pokazuju da su tu najveće potrebe i gde postoji najveća mogućnost gladi. Odaziv u Baidoi je značajno porastao od jula. Ali u zavisnosti od toga sa kim razgovarate, službe nisu dovoljni. Potrebe su tu – i potrebe su ogromne.“
„Potrebe su ogromne“, kaže Elizabet Omoke, specijalista za hitne slučajeve UNICEF-a, stojeći u utorak na krovu UNICEF-ovog kompleksa u Baidoi, u Somaliji.
Dodatno na složenost prehrambene krize u Somaliji, militantna islamistička grupa Al-Šabab zabranila je međunarodnim humanitarnim agencijama ili vladi da distribuiraju pomoć u hrani u oblastima koje kontroliše. To uključuje veći deo juga.
Sve puteve ka Baidoi kontroliše Al-Šabab, primoravajući humanitarne agencije da dopremaju većinu svojih zaliha pomoći. Humanitarne grupe čak dovoze i oklopne automobile avionom jer je previše opasno voziti ih u Baidou iz Mogadiša, glavnog grada.
U međuvremenu, ogromne potrebe koje Omoke pominje se povećavaju.
U jednoj zdravstvenoj klinici u kampu u Baidoi, dr Ali Nur Mohamed kaže da je broj teško neuhranjene dece koju leči skočio pet puta u poslednjih šest meseci.
„Situacija je i dalje kritična“, kaže Nur. Kaže da se svakim danom sve više porodica useljava u kampove. A većina dece koja stižu „već su neuhranjena“, kaže on.
Klinika, koju vodi grupa za pomoć medicinske organizacije Deeg-roor, nalazi se u ogradi od lima sa zemljanim podom. Majke dovode decu sa rukama tankim kao kosti. Neka deca se bore da drže podignute glave.
Nekoliko neuhranjene dece je ovde nedavno umrlo, kaže Nur. Somalija je pretrpela dve velike gladi u poslednjih 30 godina — 1992. i 2011. Nedavna glad je ubila skoro četvrt miliona ljudi.
Iako trenutna kriza sa hranom još nije dostigla te razmere, Ujedinjene nacije kažu da je više od 700 dece umrlo u centrima za ishranu u Somaliji u prvih osam meseci ove godine.
Nur kaže da se pedijatrijska pothranjenost može lako lečiti, posebno ako se otkrije rano. Većina neuhranjene dece se brzo oporavlja, kaže on, ako im se daju obogaćeno mleko ili visokokalorični dodaci ishrani, kao što je Plumpi’Nut. Nekima je samo potreban dodatni keksi.
Problem je, kaže Nur, što mnogi stanovnici ovih prostranih kampova oko Baidoa nemaju uopšte hrane.
