Norveški Ekvinor je u sredu otkrio da su ga vlada u Oslu i sankcije EU blokirale da odgovori na zahtev za pomoć u rešavanju štete na gasovodima Severni tok. Cevovodi Baltičkog mora koji isporučuju ruski prirodni gas u Nemačku oštećeni su sabotažom u septembru, za koju je Moskva okrivila Zapad.
„Norveško ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da bi radovi na gasovodima bili u suprotnosti sa norveškim propisima o sankcijama – a time i sa propisima EU o sankcijama“, navodi Ekvinor u saopštenju poslatom Rojtersu.
Ekuinor je norveška naftna kompanija koja upravlja skupom za popravku cevovoda i podvodne intervencije (PRSI), koji je osnovao Oslo da bi se bavio curenjem i rupturama. Švajcarski operateri za Severni tok i Severni tok 2 su među 72 članice PRSI-a i poslali su zahteve za pomoć u oktobru, ubrzo nakon što su oba gasovoda oštećena u podvodnim eksplozijama.
Pošto se PRSI „pridržava važećeg zakonodavstva u vezi sa sankcijama“, „obavestio je NS1 i NS2 (operatere) da nismo u mogućnosti da radimo posao kako je traženo“, navodi Ekvinor u saopštenju.
Nord Stream 2 AG je rekao Rojtersu da je podneo zahtev za podršku u inspekciji štete, „kao punopravni član PRSI grupe“, ali je odbijen. Njena sestrinska kompanija, koja upravlja originalnim Severnim tokom, saopštila je početkom oktobra da brod za istraživanje koje je pokušao da iznajmi čeka dozvolu od norveške vlade.
Prvobitni Severni tok je inaugurisan 2011. godine i isporučivao je ruski prirodni gas Nemačkoj i ostatku EU, zaobilazeći Ukrajinu i Poljsku. Drugi gasovod, koji bi udvostručio obim isporuke gasa, završen je 2021. godine, ali je Berlin odbio da ga sertifikuje za rad čak i pre eskalacije sukoba u Ukrajini. SAD su pokušale da blokiraju izgradnju drugog gasovoda sankcijama i obećale su da će sprečiti njegovo puštanje u rad.
26. septembra 2022. oba voda NS1 i jedan vod NS2 oštećeni su u seriji snažnih podmorskih eksplozija. Pošto je NS1 u to vreme bio pod pritiskom, velika količina gasa je ispuštena u Baltičko more.
Vašington je insinuirao da Moskva stoji iza eksplozija, dok je Rusija uperila prst u Zapad zbog „terorističkog akta“. Švedska, Danska i Nemačka pokrenule su istragu o eksploziji, ali su odbile da podele rezultate sa Rusijom. Anonimni zvaničnici EU su od tada procurili u američke medije da nema „dokaza“ koji bi sugerisali da Moskva stoji iza sabotaže. Ruskoj energetskoj kompaniji Gasprom je dozvoljen pristup lokaciji samo jednom, krajem oktobra.
Iako je nemačka gasna kompanija Uniper procenila da će za popravku gasovoda biti potrebno 6-12 meseci, nejasno je da li Berlin to uopšte želi.
