Ne postoji nijedno morsko stvorenje čije ime izaziva strah – s pravom ili ne – kao velika bela ajkula.
Sa svojim elegantnim telom optimizovanim za lov, oštrim zubima i (pomalo nezasluženom) reputacijom uživanja u ljudskom mesu, veliki beli (Carcharodon carcharias) se smatra jednim od najvećih predatora okeana.
I to je istina, jeste – ali postoji nešto što čak i veliku belu plaši.
Od 2017. godine naučnici su dokumentovali da su ajkule postale izuzetno retke kod obala Južne Afrike, gde se obično okupljaju. U početku je za čudan nestanak okrivljena ljudska aktivnost, kao što je prekomerni ribolov.
Ali istraživanje je do detalja potvrdilo pravog krivca: par orki (Orcinus orca), koji love ajkule i gutaju njihove ukusne, hranljive, vitaminima bogate jetre.
Nekada davno, ribarski grad Gansbaai na južnoafričkoj obali bio je nešto poput meke za lovce na ajkule – toliko naseljen grabežljivcima da se obližnje ostrvo Dajer smatra svetskom prestonicom velikih belih ajkula.
Tokom poslednjih nekoliko godina, međutim, prisustvo ajkula se smanjivalo.
Pored toga, od 2017. godine, najmanje osam velikih belih ajkula isplivalo je na obalu Gansbaja, nekoliko od njih bez jetre (a neke bez srca) – što je obeležje napada orke.
Rane na ovim ajkulama su karakteristične, a prate ih isti par orki. Verovatno je, veruju naučnici, da je par odgovoran za još mnogo velikih belih smrti koje nisu isplivale na obalu.
Iz drugih studija znamo da prisustvo orka može prilično spretno oterati velike bele ajkule. Jedno istraživanje iz 2020. pokazalo je da će veliki belci bez greške otići iz omiljenih lovačkih voda uz obalu San Franciska ako se orka pojavi u regionu.
U studiji iz 2022. godine, koristeći podatke o dugoročnom posmatranju i praćenju označenih ajkula, tim naučnika predvođen morskim biologom Alison Tauner iz Fonda za očuvanje ostrva Dajer otkrio je da su orke razlog zašto ajkule počinju da izbegavaju ono što je nekada bilo njihovih omiljenih mesta.
„U početku, nakon napada orke u Gansbaju, pojedinačne velike bele ajkule nisu se pojavljivale nedeljama ili mesecima“, objasnio je Tauner.
„Međutim, čini se da smo svedoci strategije izbegavanja velikih razmera (umesto finih) strategije, koja odražava ono što vidimo da koriste divlji psi u Serengetiju u Tanzaniji, kao odgovor na povećano prisustvo lavova. Što su orke češće ova mesta, što se velike bele ajkule duže drže podalje.“
Tokom pet godina, tim je pratio 14 ajkula koje su bile označene GPS-om dok su bežale iz područja kada su orke bile prisutne. Uočavanje velikih belih ajkula je takođe smanjeno, prilično značajno, u nekoliko zaliva.
Ovo je ogroman posao. Samo dva puta ranije su velike bele ajkule zabeležene kao odsutne nedelju dana ili više u Gansbaju otkako je počelo vođenje evidencije: period od jedne nedelje 2007. i period od tri nedelje u 2017.
Novi izostanci, kažu istraživači, su bez presedana. Štaviše, oni menjaju ekosistem.
U nedostatku velikih belih ajkula, bakarne ajkule (Carcharhinus brachiurus) se useljavaju da popune praznu ekološku nišu. Ove ajkule plene veliki beli; bez velikih belaca u blizini, orke umesto njih love bakarce.
I, posebno, oni to rade sa veštinom predatora koji su imali iskustva u lovu na velike ajkule, rekli su istraživači.
„Međutim, ravnoteža je ključna u morskim ekosistemima, na primer, bez velikih belih ajkula koje ograničavaju ponašanje rtskih foka, foke mogu da prethode kritično ugroženim afričkim pingvinima ili da se takmiče za male pelagične ribe koje jedu. To je uticaj odozgo nadole , takođe imamo trofičke pritiske ‘odozdo prema gore’ usled ekstenzivnog uklanjanja morskih ušiju, koje pasu u šumama morskih algi kroz koje su sve ove vrste povezane“, rekao je Tauner.
„Jednostavno rečeno, iako je ovo za sada hipoteza, postoji samo toliki pritisak koji ekosistem može da podnese, a uticaji orka koje uklanjaju ajkule verovatno su daleko širi.
Takođe je vredno razmotriti razloge zašto orke možda love ajkule. Njihova jetra su bogat izvor ishrane, ogromna, puna i puna masti i ulja koje ajkule koriste da podstaknu svoja epska migratorna putovanja preko okeana.
Ali nije jasno kako su orke to shvatile, ili zašto bi mogle tražiti jetru ajkule kao preferirani izvor ishrane.
Moguće je da se neke orke prilagođavaju preferencijalnom lovu na ajkule, možda kao odgovor na opadanje broja njihovog omiljenog plena. Međutim, s obzirom na to da populacija velikih belaca opada širom sveta, dodatni pritisak efikasnog predatora je razlog za zabrinutost.
„Orke ciljaju na male velike bele ajkule, koje mogu dodatno uticati na već ranjivu populaciju ajkula zahvaljujući njihovom sporom rastu i kasnozreloj strategiji životne istorije“, rekao je Tauner.
„Povećana budnost korišćenjem nauke građana (npr. izveštaji ribara, turističkih plovila), kao i kontinuirane studije praćenja, pomoći će u prikupljanju više informacija o tome kako ova grabežljivost mogu uticati na dugoročnu ekološku ravnotežu u ovim složenim obalnim morskim pejzažima.
