Skrining za rak spašava živote, ali novi izveštaj pokazuje da dolazi sa velikom cenom: Sjedinjene Države troše najmanje 43 milijarde dolara godišnje na testove koji proveravaju pet glavnih vrsta raka.
Objavljena u ponedeljak u Annals of Internal Medicine, nova analiza se fokusirala na skrining karcinoma dojke, grlića materice, debelog creva, pluća i prostate.
Glavni autor studije dr Majkl Halpern, medicinski službenik u istraživačkom programu zdravstvene zaštite Nacionalnog instituta za rak, rekao je za Njujork tajms da je njegov tim iznenađen visokim troškovima.
A neki kritičari trenutne količine skrininga u zemlji doveli su u pitanje da li je cena opravdana.
„Šta mi zapravo dobijamo od vrednosti za tu količinu novca?“ Doktor Adevole Adamson, istraživač dermatologije na Univerzitetu Teksas u Ostinu, koji proučava skrining, pitao je Tajms.
„Da je zaista radilo nešto, mogao bih da kažem: ‘Da, opravdano je’“, rekao je on. Međutim, studije više puta nisu uspele da pokažu da ljudi žive duže ako se pregledaju, rekao je on, a neki karcinomi su smrtonosni od samog početka.
„Ljudi imaju veliku ideju o tome koje su prednosti“, rekao je Adamson.
Ali Karen Knudsen, izvršna direktorka Američkog društva za rak, naglasila je da je vrednost skrininga raka jasna.
„Govorimo o životima ljudi“, rekla je ona. „Rano otkrivanje omogućava veće šanse za preživljavanje. Tačka. To je prava stvar za pojedince.“
„Snimamo rak jer deluje“, dodao je Knudsen. „Troškovi su mali u poređenju sa troškovima dijagnoze bolesti u kasnoj fazi.“
Ipak, drugi stručnjaci kažu da nalaz, koji je zasnovan na podacima iz 2021. godine, podržava njihove tvrdnje da se skrining preterano koristi.
Kolonoskopije su bile veliki izvor troškova skrininga, čineći 55% od ukupnog broja.
Dr David Lieberman, specijalista za skrining raka debelog creva sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu, rekao je za Tajms da iako su troškovi kolonoskopije visoki, test može sprečiti rak, ali i otkriti ga jer lekari mogu da iseku izrasline na zidu debelog creva koji se mogu pretvoriti u rak.
Iako bi preventivno testiranje protiv raka moglo da se sprovodi efikasnije, zagovornici skrininga smatraju da ono i dalje spašava živote.
„Previše ljudi se podvrgava skriningu za koje je malo verovatno da će imati koristi, ali mnogo više onih koji bi mogli imati koristi nikada nisu bili podvrgnuti skriningu ili se ne pregledaju redovno“, rekao je Knudsen.
Ona je dodala da je „vrednost skrininga ustaljena nauka“.
Međutim, dr Gilbert Velč, viši istraživač u Centru za hirurgiju i javno zdravlje u Brigamu i ženskoj bolnici koji je napisao uvodnik koji je pratio novu studiju, rekao je da se pad stope raka ne može zaustaviti samo na skriningu raka.
Na primer, ranije istraživanje iz Velča pokazalo je da je stopa smrtnosti od raka debelog creva opala za 40 godina, pala je za skoro 50% u odnosu na 1980-te – kada je malo njih pregledano – do danas, kada se pregleda oko 50% odraslih koji ispunjavaju uslove.
„Ne kažem da nema efekta od skrininga, ali je toliko mali da se nešto drugo dešava“, rekao je Velč za Tajms. Umesto toga, bolji tretmani za lečenje raka debelog creva i zdravija ishrana među Amerikancima mogli bi da podstaknu pad, primetio je on.
Dr Danijel Morgan, koji rukovodi Centrom za inovacije u dijagnostici na Univerzitetu Merilend, rekao je da se slaže sa Velčom da skrining raka ima svoja ograničenja.
„Nadam se da će njegov uvodnik podstaći razgovor o pravoj vrednosti prikazivanja“, rekao je on za Tajms.
