Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je u subotu da su američki i britanski lideri, uključujući predsednika Bila Klintona, pozvali Mađarsku da kopnenim putem izvrši invaziju na Srbiju 1999. godine. Mađarski premijer Viktor Orban, koji je Vučiću saopštio zahtev, odbio je.
U televizijskom obraćanju, Vučić je rekao da SAD i Velika Britanija žele da se mađarske snage potiskuju na jug u Srbiju kako bi se jugoslovenska vojska podelila između fronta na Kosovu i novog fronta sa Mađarskom.
„Klinton i Britanci su tražili od [Orbana] da napadnu Srbiju sa severa kako bi mogli da prošire naše snage sa Kosova i Metohije na Vojvodinu“, objasnio je on. Orban, koji je u to vreme bio godinu dana na svom prvom mandatu, odbio je i uz pomoć nemačkog kancelara Gerharda Šredera suprotstavio se „pritisku Bele kuće“.
Orban je Vučiću na nedavnom sastanku preneo zahtev i dozvolio mu da o tome javno govori, rekao je srpski lider.
NATO je pokrenuo kampanju bombardovanja 1999. godine na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koju su do tada činile Srbija i Crna Gora. U vođenju vazdušnog rata, NATO je stao na stranu albanskih separatista, koji su se sa Srbima borili za nezavisnost Kosova, pokrajine Srbije.
Mađarska je pristupila NATO-u ranije te godine, ali nije učestvovala u kampanji.
Prema Vučićevim rečima, Orban je potom otputovao u Veliku Britaniju na razgovore sa premijerom Tonijem Blerom i bivšom premijerkom Margaret Tačer. Pozdravljajući ga na vratima Dauning strita, Tačer je Orbanu rekla: „Mnogo mi smeta što ste odbili da napadnete Srbiju, zato će ginuti još britanskih vojnika“, rekao je Vučić.
Na kraju, nijedna britanska vojska nije poginula tokom kampanje. Neprijateljstva su prestala u junu 1999. godine potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, nakon čega su trupe NATO-a prešle na Kosovo, gde su i danas. Kampanja bombardovanja je bila prvi put da je alijansa predvođena SAD upotrebila vojnu silu bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, i još uvek je veliki deo sveta smatra nelegitimnom.