Američko vazduhoplovstvo pokrenulo je istragu o riziku od raka za pripadnike službi u instalacijama interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) u zemlji, formalizujući i proširujući istragu koja je bila podstaknuta prošlomesečnim izveštajem o slučajevima limfoma među projektilima koji su radili u bazi u Montani. .
General Tomas Busijer, komandant američkih ICBM snaga, odobrio je sveobuhvatnu studiju rizika od raka u raketnim bazama u Montani, Vajomingu i Severnoj Dakoti, saopštilo je u sredu Vazduhoplovstvo. Oficir američkih svemirskih snaga je navodno prošlog meseca otkrio da je kod 36 raketara koji su bili stacionirani u vazduhoplovnoj bazi Malmstrom u Montani pre 25 godina dijagnostikovan rak, uključujući deset slučajeva ne-Hodgkinovog limfoma (NHL).
„Globalna udarna komanda Ratnog vazduhoplovstva i naše vazduhoplovstvo preuzimaju odgovornost da zaštite vazduhoplove i čuvare [Svemirskih snaga] neverovatno ozbiljno, a njihova bezbednost i zdravlje i dalje su moj prioritet“, rekao je Busijer u saopštenju. „Takođe smo i dalje posvećeni tome da ostanemo transparentni tokom ovog procesa i obavezujemo se da ćemo nastaviti da održavamo otvoren dijalog sa članovima, njihovim porodicama i zainteresovanim stranama tokom ovog procesa.
Američki senator Džon Tester, demokrata iz Montane, rekao je da su slučajevi NHL-a među bivšim raketama izgleda daleko veći od nacionalnog proseka. Napomenuo je da samo oko 400 vazduhoplovaca radi u Malmstromovim raketnim silosima 150 Minuteman III. NHL se smatra retkim rakom u SAD, sa u proseku samo 19 novih slučajeva dijagnostikovanih godišnje na 100.000 ljudi. Bivši avijatičari su znatno ispod prosečne dijagnoze starosti od 67 godina, dodao je on.
Rakete mogu biti izložene raznim toksinima i hemikalijama, kao što su radon, azbest, olovo i polihlorovani bifenili. Brige o zdravlju datiraju mnogo pre Minuteman ere. Militari.com je primetio da je od 1975. do 1979. godine bilo 125 curenja pogonskog goriva iz projektila Titan II u bazama u Kaliforniji, Arizoni, Arkanzasu i Kanzasu. Jedno takvo curenje ubilo je dva avijatičara i primoralo na evakuaciju malog grada u Kanzasu.
Medicinska služba vazduhoplovstva (AFMS) saopštila je da istraga zabrinutosti za rak u Malmstromu 2001. nije otkrila povećanje stope NHL-a među projektilima. „Međutim, priznajemo da je vreme prošlo“, rekao je AFMS, dodajući da ima odgovornost da preispita moguće zdravstvene rizike za pripadnike službe.
