BOSTON – Bogati ruski biznismen i saradnici zaradili su desetine miliona dolara prevarom na berzi u razrađenoj šemi koja je uključivala hakovanje američkih kompjuterskih mreža radi krađe insajderskih informacija o kompanijama kao što su Majkrosoft i Tesla, rekao je tužilac pred porotnicima u ponedeljak, prenosi AP.
Vladislavu Kljušinu, vlasniku kompanije za informacione tehnologije sa sedištem u Moskvi koja je povezana sa višim nivoima ruske vlade, sudi se u saveznom sudu u Bostonu skoro dve godine nakon što je uhapšen nakon što je privatnim avionom sleteo u Švajcarsku.
On je jedini ruski državljanin optužen u šemi od skoro 90 miliona dolara koji je uhapšen i izručen SAD; Četvorica optuženih saučesnika — uključujući ruskog vojnog obaveštajca koji je takođe optužen za mešanje u predsedničke izbore 2016 — i dalje su na slobodi.
Pomoćnik američkog tužioca Stiven Frenk rekao je porotnicima da je šema hakovanja za trgovinu donela Kljušinu i njegovim saradnicima vrstu prinosa o kojoj „stvarni menadžeri novca nisu mogli ni da sanjaju“. Koristeći ukradene informacije o učinku kompanije koja bi diktirala njenu cenu akcija, Kljušin je lično pretvorio investiciju od 2 miliona dolara u skoro 21 milion dolara, a zajedno je grupa oko 9 miliona dolara pretvorila u skoro 90 miliona dolara, rekao je Frank.
„To nije bila sreća. I to nije bilo zbog pažljivog finansijskog istraživanja. Optuženi je varao“, rekao je Frank.
Kljušinov advokat rekao je porotnicima da je slučaj vlade ispunjen „rupama koje zjape“ i „zaključcima“. Rekao je da je njegov klijent bio finansijski uspešan mnogo pre nego što je počeo da trguje akcijama i da je nastavio da trguje u mnogim istim kompanijama čak i nakon što je pristup navodnim insajderskim informacijama bio isključen jer su hakovi otkriveni.
„Ne postoji ništa protivzakonito u tome da ste Rus, da imate bogatstvo, da imate IT kompaniju koja ima ugovore sa vladom“, rekao je advokat Maksim Nemcev, misleći na ugovore sa Kremljom.
Kljušin ima bliske veze sa ruskim vojnim oficirom koji je bio jedan od 12 Rusa optuženih 2018. za hakovanje u predsedničku kampanju Hilari Klinton i Demokratsku stranku i objavljivanje njenih mejlova u pokušaju da utiču na izbore 2016. Tužioci kažu da je Ivan Ermakov, koji je radio sa Kljušinom u IT kompaniji, bio haker u navodnoj šemi trgovine insajderima. Američki tužioci nisu tvrdili da je Kljušin bio umešan u mešanje u izbore.
Kljušin i Ermakov su bili bliski prijatelji, prema tužiocu, koji je porotnicima pokazao zajedničke fotografije muškaraca i rekao da je Kljušin čak Ermakovu kupio stan za život.
Kljušin, koji je nosio slušalice da sluša prevodioca dok advokati govore, ostao je iza rešetaka u SAD otkako je izručen u decembru 2021.
On je uhapšen nekoliko meseci ranije u Švajcarskoj nekoliko minuta nakon što je stigao privatnim avionom i neposredno pre nego što je on i njegova grupa hteli da se ukrcaju u privatni helikopter da ih odvezu do obližnjeg skijališta. Borio se protiv ekstradicije u SAD, pri čemu je jedna žalba stigla najvišem sudu Švajcarske.
Klujšin se suočava sa optužbama, uključujući zaveru radi dobijanja neovlašćenog pristupa računarima i vršenje žičane prevare i prevare sa hartijama od vrednosti. Očekuje se da će suđenje trajati nekoliko nedelja.
Kljušin je vodio M-13, moskovsku kompaniju informacionih tehnologija koja je navodno pružala usluge za otkrivanje ranjivosti u kompjuterskim sistemima i među svojim klijentima je računala administraciju ruskog predsednika Vladimira Putina i druge vladine entitete, prema tužiocima.
Tužioci navode da su hakeri primenili zlonamerni softver kako bi prikupili korisnička imena i lozinke zaposlenih za dva dobavljača sa sedištem u SAD koje kompanije kojima se javno trguje koriste za podnošenje zahteva preko Komisije za hartije od vrednosti. Zatim su provalili u kompjuterske sisteme dobavljača kako bi dobili finansijsku informaciju za stotine kompanija – uključujući Microsoft, Tesla i Kohls, Ulta Beauti i Sketchers – pre nego što su podneti SEC-u i postali javni, kažu tužioci.
Dobijajući finansijske informacije kompanije unapred, optuženi su bili u mogućnosti da trguju koristeći brokerske račune, ponekad na svoje ime, na osnovu toga da li će akcije kompanije verovatno porasti ili pasti nakon javnog obelodanjivanja informacija, rekli su tužioci.
Šema se rasplela nakon što je SEC prijavila sumnjivu trgovinu brokerskim računima nekoliko ruskih državljana FBI-ju krajem 2019. godine, a prodavci su kasnije otkrili da su hakovani.
