Ove nedelje, ruska svemirska agencija Roskosmos se nadala da će se vratiti na Mesec nakon skoro 50 godina odsustva. Umesto toga, u subotu je izgubio kontrolu nad svojim lenderom Luna-25. Agencija je objasnila da je svemirska letelica „prešla u orbitu koja nije projektovana i prestala da postoji kao rezultat sudara sa površinom Meseca“.
Ipak, u intervjuu emitovanom na državnoj televiziji, šef agencije Jurij Borisov obećao je nepokolebljivu posvećenost svoje nacije istraživanju Meseca:
„Ovde se ne radi samo o prestižu zemlje i ostvarivanju nekih geopolitičkih ciljeva. Ovde se radi o obezbeđivanju odbrambenih sposobnosti i ostvarivanju tehnološkog suvereniteta.
Roskosmos je želeo da pobedi suparničku indijsku letelicu Chandraiaan-3, kako bi postigao meko sletanje blizu južnog pola Meseca. Indijska misija ostaje po planu za meko sletanje danas (oko 21:00 AEST).
Uprkos neuspehu Lune-25, šef ruske svemirske agencije je takođe izjavio da je počela „nova trka za eksploataciju mesečevih resursa“ i da bi u budućnosti postojala potencijalna rusko-kineska misija sa posadom, kako je preneo Rojters. Njegova izjava zvuči kao da se manje radi o naučnom istraživanju površine Meseca, a više o geopolitičkom držanju.
Nedavno sam proveo veći deo decenije kao viši akademik na Univerzitetu u Pekingu, a u julu 2023. imenovan sam za izvršnog direktora Međunarodnog instituta za svemirske nauke – Peking. Ova imenovanja su mi omogućila da steknem jedinstven uvid u procese koji pokreću kineski program svemirske nauke.
Smatra se da region južnog pola Meseca sadrži značajne rezervoare vode zaključane u zrncima leda. To čini ovo područje zanimljivim kao potencijalno mjesto za buduće misije na Mars i šire, jer istraživači Mjeseca mogu koristiti vodu za preživljavanje.
Početkom 2021. godine, Roskosmos i Kineska nacionalna svemirska administracija potpisali su memorandum o razumevanju za zajedničko uspostavljanje Međunarodne lunarne istraživačke stanice do sredine 2030-ih.
Južni pol Meseca bi mogao da bude glavno mesto za takvu robotsku bazu, koja bi takođe mogla da uključuje Evropsku svemirsku agenciju i druge međunarodne partnere.
Ipak, ljudsko učešće u kinesko-ruskim svemirskim misijama se ne očekuje uskoro. Stoga je Borisovljeva tvrdnja da će Rusija istražiti zajedničku misiju sa posadom bila malo verovatno iznenađenje. Možda je razgovarao sa domaćom publikom, u pokušaju da spase akreditive svoje agencije.
Uprkos impresivnom broju sporazuma o saradnji, kinesko-ruski svemirski projekti visokog profila i dalje su malobrojni. Ako zajedničko ljudsko istraživanje Meseca trenutno nije na planu, malo je verovatno da će kineske svemirske vlasti uhvatiti mamac.
Kina je uvek pažljivo planirala svoj pristup istraživanju solarnog sistema i letovima čoveka u svemir, krećući se nizom jasno definisanih tehnoloških merila. Malo je verovatno da će Kina biti primorana da ubrza svoje planirane prekretnice. Kao takva, pojam „svemirske trke“ koja uključuje Kinu izgleda kao sporna tačka.
Kineski naučnici i inženjeri su postali veoma vešti u razvoju domaćih sposobnosti. Njima više nije potrebna međunarodna pomoć. Ako ništa drugo, u kinesko-ruskim odnosima, Rusija je sada dobro i zaista mlađi partner. Njena tehnologija starenja bledi u poređenju sa skokovima modernizacije kojima smo bili svedoci u odnosu na napredak Kine u svemiru.
Iako se zemlja pridružila ligi kosmičkih nacija tek 1970. lansiranjem svog prvog satelita Dong Fang Hong 1 (Istok je crveni 1), od tada je napravila ogroman napredak u tehnološkoj spremnosti.
Kineski program istraživanja Meseca postepeno se gradio na dokazanim sposobnostima, od ulaska u mesečevu orbitu tokom svojih prvih lunarnih misija (Chang’e 1 i Chang’e 2; nazvan po kineskoj boginji Meseca) do postizanja mekog sletanja (Chang’e 3 i Chang). ‘e 4) i uspešna misija povratka uzorka, Chang’e 5.
Istraživanje Sunčevog sistema je sada čvrsto na dnevnom redu Kine, ne samo zbog nedavne misije Tianven 1 (Nebeska pitanja) na Mars. U toj misiji je uspešno raspoređen rover Zhurong (nazvan po kineskom mitološkom bogu vatre), što je sam po sebi veliki tehnološki podvig.
Slično, kineski program letova u svemir počinje da daje impresivne rezultate. Pošto je Vukovim amandmanom iz 2011. naučnicima i inženjerima u zemlji zabranjeno da sarađuju sa američkim kolegama koji se finansiraju iz federalnih jedinica, kineski svemirski program sa ljudskom posadom nastavlja sa izgradnjom suverene svemirske stanice, Tiangong (Nebeska palata).
Budući planovi uključuju razvoj svemirske letelice sledeće generacije sa posadom koja će zameniti seriju Šendžou (Božanski brod na nebeskoj reci). Rečeno nam je da će moći da nosi tajkonaute na Mesec, ali to ne znači da će ruski kosmonauti biti pozvani da dođu.
Iako se Kina više ne može pohvaliti ekonomskim uspesima iz prošlosti, a spoljne gotovinske injekcije bi se mogle smatrati korisnim, finansijski gubici Rusije zbog njenog tekućeg rata u Ukrajini mogli bi sve takve poteze učiniti samo željom.
Čini se da je sposobnost Rusije u svemiru postala samo mutni odraz njenog sovjetskog prethodnika.