Broj novorođenih beba u Evropskoj uniji opao je za 5,4 odsto u 2023. godini, dostigavši 3,67 miliona, što predstavlja najveći godišnji pad od 1961. godine, pokazali su zvanični podaci Evrostata.
Prosečna stopa fertiliteta u 27 članica EU pala je na 1,38 živorođene dece po ženi, što je značajan pad u odnosu na 1,46 u 2022. godini i daleko ispod „nivoa zamene“ od 2,1, koji je potreban za stabilnost populacije.
Prema podacima Evrostata, natalitet u Evropi konstantno opada od sredine 1960-ih, uz samo povremene skromne oporavke tokom poslednje dve decenije. Ovaj trend dodatno ubrzava starenje populacije i može dovesti do ozbiljnog nedostatka radne snage u budućnosti, posebno u svetlu sve restriktivnijih politika migracije.
U 1964. godini u EU je rođeno rekordnih 6,8 miliona dece – skoro duplo više nego u 2023. godini. Najvišu stopu fertiliteta u EU prošle godine imala je Bugarska (1,81), dok su Francuska (1,66) i Mađarska (1,55) zauzele naredna mesta. Najnižu stopu nataliteta zabeležile su Malta (1,06), Španija (1,12) i Litvanija (1,18).
Prosečna starost žena pri rođenju prvog deteta nastavila je da raste, dostigavši 29,8 godina u 2023, što je povećanje u odnosu na 28,8 godina iz 2013.
Uprkos većem broju smrtnih slučajeva u odnosu na rođene, ukupna populacija EU porasla je za 1,6 miliona i sada iznosi 449,2 miliona ljudi, zahvaljujući migraciji.
