Sastav crevnih bakterija rasnih trkačkih konja u dobi od mesec dana može predvideti njihov budući atletski učinak, prema novoj studiji sa Univerziteta u Sariju. U studiji, ždrebad sa manjom bakterijskom raznovrsnošću u dobi od 28 dana takođe je imala značajno povećan rizik od respiratornih bolesti kasnije u životu.
Ova studija je objavljena u časopisu Naučni izveštaji.
Istraživači sa Veterinarske škole i Škole za bionauke u Suriju, predvođeni profesorom Krisom Praudmanom, istraživali su sastav crevnih bakterija kod čistokrvnih ždrebadi uzgojenih za trke u ravnim stazama i njihov uticaj na njihovo dugoročno zdravlje i atletske performanse.
Da bi se ovo istražilo, analizirano je 438 fekalnih uzoraka od 52 ždrebeta, a praćeni su respiratorni, gastrointestinalni, ortopedski i zdravstveni problemi mekih tkiva od rođenja do treće godine. Pored toga, tim je analizirao informacije u vezi sa završnom pozicijom, zvaničnim rejtingom i ukupnom novčanom zaradom kao merama atletskog učinka.
Profesor Kris Praudman, profesor veterinarskih kliničkih nauka na Fakultetu veterinarske medicine na Univerzitetu u Sariju, rekao je: „Minimiziranje rizika od bolesti i povreda je važno za dobrobit trkačkih konja, a maksimiziranje njihovog atletskog potencijala važno je za njihove vlasnike. Otkrili smo da zdravlje creva, posebno zdravlje crevnih bakterijskih zajednica veoma rano u životu, ima dubok i trajan uticaj na zdravlje i performanse trkačkih konja.“
Istraživači su otkrili da su atletske performanse ždrebadi bile pozitivno povezane sa većom fekalnom raznovrsnošću bakterija u dobi od mesec dana. Utvrdili su da je veća zastupljenost bakterija Anaeroplasmataceae povezana sa višim zvaničnim rejtingom (procena konja na osnovu njegovih prošlih performansi), a povećani nivoi Bacillaceae na 28 dana su povezani sa višim plasmanima u trkama.
Tim je takođe istražio dugoročni uticaj ždrebadi koja su primala antibiotike tokom prvog meseca života. Utvrđeno je da su ova ždrebad imala značajno manju fekalnu bakterijsku raznovrsnost sa 28 dana od ostalih ždrebadi koja nisu primala takve tretmane. Dalja analiza je otkrila da su ova ždrebad osvojila znatno niže novčane nagrade (indikator atletskih performansi) u svojim kasnijim trkačkim karijerama. Pored toga, ždrebad koja je primala antibiotike tokom prvih 28 dana života imala je značajno povećanu stopu razvoja respiratorne bolesti u poređenju sa svojim kolegama.
Profesor Roberto La Ragione, koistraživač sa Škole za bionauku na Univerzitetu u Sariju, rekao je: „Antibiotici su od vitalnog značaja za lečenje infekcija i zaštitu dugoročnog zdravlja ždrebadi; međutim, oni se moraju koristiti odgovorno. Studija pokazuje da lečenje antibioticima može poremetiti zdrav mikrobiom creva sa dugoročnim uticajem na zdravlje i performanse.
Zanimljivo je da su istraživači takođe identifikovali da je nizak diverzitet bakterija u crevima u ranom životu povezan sa povećanim rizikom od mekih tkiva i ortopedskih problema koji se razvijaju kasnije u životu. Istraživači veruju da će zdravstveni uticaji niske bakterijske raznovrsnosti creva u ranom životu verovatno biti povezani sa imunološkim pripremama. Razlozi koji leže u osnovi uočenih negativnih uticaja na performanse trkačkih konja trenutno nisu shvaćeni.
Dr Kirsten Rausing, predsedavajuća Međunarodne federacije čistokrvnih uzgajivača, prokomentarisao je: „Ova revolucionarna studija je identifikovala važnost zdravlja creva kod naših veoma mladih ždrebadi. biti zdraviji, a to će prerasti u uspešnije trkačke konje.“
Trenutno se radi na razvoju novih probiotika koji će poboljšati zdravlje creva ždrebadi u ranom životu i da se istražuje kako se antibiotici mogu koristiti uz očuvanje zdravlja creva.
