Šezdeset i jedna organizacija u Ujedinjenom Kraljevstvu se obavezala na smanjenje radnog vremena od 20% za sve zaposlene, bez pada plata, za period od šest meseci počevši od juna 2022. Velika većina kompanija je takođe zadržala ciljeve produktivnosti sa punim radnim vremenom.
Sada, rezultati najveće svetske studije o četvorodnevnoj radnoj nedelji otkrivaju značajno smanjene stope stresa i bolesti među radnom snagom — sa 71% zaposlenih koji su sami prijavili niže nivoe „sagorevanja“, a 39% je reklo da su bili manje pod stresom. , u poređenju sa početkom suđenja.
Došlo je do smanjenja bolovanja za 65%, a broja zaposlenih koji napuštaju kompanije učesnice za 57%, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Prihod kompanije jedva da se promenio tokom probnog perioda — čak se i neznatno povećao za 1,4% u proseku.
U izveštaju o nalazima koji je predstavljen britanskim zakonodavcima, oko 92% kompanija koje su učestvovale u pilot programu Ujedinjenog Kraljevstva (56 od 61) kaže da nameravaju da nastave sa četvorodnevnom radnom nedeljom, a 18 kompanija je potvrdilo promenu kao Trajan.
Istraživanje za suđenja u Velikoj Britaniji sproveo je tim društvenih naučnika sa Univerziteta u Kembridžu, radeći sa akademicima sa Bostonskog koledža u SAD i think tank-om Autonomi. Suđenje je organizovao 4 Dai Veek Global u vezi sa kampanjom 4 Dai Veek u UK.
Učestvovale su kompanije iz cele Ujedinjenog Kraljevstva, sa oko 2.900 zaposlenih koji su izgubili radni dan. Organizacije uključene u suđenje kretale su se od onlajn trgovaca i dobavljača finansijskih usluga do studija za animaciju i lokalne prodavnice ribe i čipsa.
Ostale zastupljene industrije uključuju konsultantske usluge, stanovanje, IT, negu kože, zapošljavanje, ugostiteljstvo, marketing i zdravstvenu zaštitu.
Istraživači su anketirali zaposlene tokom suđenja kako bi procenili efekte dodatnog dana slobodnog vremena. Nivoi anksioznosti i umora koji su sami prijavili su se smanjili među radnom snagom, dok su se mentalno i fizičko zdravlje poboljšalo.
Mnogi ispitanici u anketi rekli su da im je lakše uskladiti posao sa porodičnim i društvenim obavezama: 60% zaposlenih je otkrilo povećanu sposobnost kombinovanja plaćenog posla sa obavezama nege, a 62% je reklo da je lakše kombinovati posao sa društvenim životom.
„Pre suđenja, mnogi su se pitali da li ćemo videti povećanje produktivnosti kako bismo nadoknadili smanjenje radnog vremena – ali smo upravo to otkrili“, rekao je sociolog prof. Brendan Burčel, koji je vodio istraživanje na Univerzitetu u Kembridžu.
„Mnogi zaposleni su bili veoma zainteresovani da sami pronađu povećanje efikasnosti. Dugi sastanci sa previše ljudi su prekinuti ili potpuno odbačeni. Radnici su bili mnogo manje skloni da ubijaju vreme i aktivno su tražili tehnologije koje su poboljšale njihovu produktivnost.“
Dr Dejvid Frejn, istraživač-saradnik na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je: „Osećamo se zaista ohrabrenim rezultatima, koji su pokazali na mnogo načina na koje su kompanije pretvarale četvorodnevnu nedelju iz sna u realističnu politiku, sa višestrukim prednostima.
Džo Rajl, direktor kampanje za 4 dana u nedelji, rezultate naziva „velikim prodornim momentom“ za ideju kraćih radnih nedelja. „U širokom spektru različitih sektora privrede, ovi neverovatni rezultati pokazuju da četvorodnevna nedelja zapravo funkcioniše.
Pored anketiranja, osmišljenog u saradnji sa kolegama, uključujući prof. Juliet Schor sa Boston Collegea, tim Kembridža je obavio veliki broj opsežnih intervjua sa zaposlenima i izvršnim direktorima kompanija pre, tokom i nakon šestomesečnog suđenja.
Drugi piloti koje vodi 4 Dai Veek Global u SAD i Irskoj — uz istraživanje koje su sproveli mnogi isti akademici — već su izvestili o svojim nalazima. Međutim, suđenje u Velikoj Britaniji nije samo najveće do sada, već i prvo koje uključuje dubinsko istraživanje intervjua.
„Metod ovog pilota omogućio je našim istraživačima da odu dalje od anketa i detaljno pogledaju kako kompanije to rade na terenu“, rekao je Frejn sa Kembridžovog odeljenja za sociologiju.
Što se tiče motivacije, nekoliko viših menadžera je reklo istraživačima da vide četvorodnevnu nedelju kao racionalan odgovor na pandemiju – i veruju da će im to dati prednost kada je u pitanju privlačenje talenata na tržište rada nakon COVID-a.
Neki su to videli kao privlačnu alternativu neograničenom radu od kuće, za koji su smatrali da predstavlja rizik za kulturu kompanije. Drugi su videli da osoblje pati zbog zdravstvenih problema i žalosti tokom pandemije, i osetili su povećanu „moralnu odgovornost“ prema zaposlenima.
„Mrzeo sam pandemiju, ali to nas je nateralo da se mnogo više viđamo u krugu, i sve nas je nateralo da shvatimo važnost zdrave glave i da je porodica važna“, rekao je izvršni direktor neprofitne organizacije koja je deo u suđenju.
Međutim, mnogi su rekli da se o kraćim radnim satima razgovaralo mnogo pre COVID-a kao odgovoru na zahtevan ili emocionalno iscrpljujući posao. Izvršni direktor studija za video igrice ukazao je na istaknute primere „krckanja i sagorevanja“ u njihovoj industriji kao razlog za učešće u suđenju.
Možda je iznenađujuće, međutim, nijedna organizacija sa kojom smo razgovarali nije učestvovala u ispitivanjima samo zato što je tehnologija smanjila njihovu potrebu za ljudskim radom.
Neke kompanije su potpuno obustavile rad na trodnevni vikend, dok su druge smanjile radnu snagu tokom nedelju dana. Jedan restoran je izračunao svoju 32-časovnu nedelju tokom cele godine tako da ima dugo radno vreme leti, ali mnogo kraće zimi.
Nekoliko kompanija u suđenju je pridalo niz ograničenja za skraćeno radno vreme, uključujući manje prazničnih dana, sporazum da se osoblje može pozvati u kratkom roku ili „uslovnu“ četvorodnevnu nedelju: onu koja se nastavila samo dok su ciljevi učinka ispunjeni.
Intervjui su dokumentovali kako su kompanije smanjile radno vreme bez kompromisa u pogledu ciljeva. Uobičajene metode su uključivale kraće sastanke sa jasnijim dnevnim redom; uvođenje „fokusnih perioda“ bez prekida; reformisanje etiketa e-pošte kako bi se smanjili dugi lanci i odliv prijemnog sandučeta; nove analize proizvodnih procesa; liste zadataka na kraju dana za efektivnu primopredaju ili početak sledećeg dana.
Kada su zaposleni upitani kako koriste dodatno slobodno vreme, daleko najpopularniji odgovor je bio „administrator života“: zadaci kao što su kupovina i kućni poslovi. Mnogi su objasnili kako im je to omogućilo pravi odmor za slobodne aktivnosti u subotu i nedelju.
„Bilo je uobičajeno da zaposleni opisuju značajno smanjenje stresa“, rekao je istraživač i dr Kembridž. kandidat Niamh Bridson Hubbard. „Mnogi su opisali da mogu da se isključe ili lakše dišu kod kuće. Jedna osoba nam je rekla kako je njihov ‘nedeljni strah’ nestao.“
Za neke roditelje male dece, slobodan dan sredinom nedelje značio je uštedu na troškovima brige o deci. Za one sa starijom decom, to je značilo „vreme za mene“. Svi su izjavili da rade više aktivnosti u kojima već uživaju — od sporta do kuvanja, muziciranja do volontiranja. Neki su razvili nova interesovanja, dok su drugi iskoristili vreme da steknu profesionalne kvalifikacije.
„Kada shvatite da vam je taj dan omogućio da budete opušteni i odmorni, i spremni da to apsolutno uradite u ta druga četiri dana, počinjete da shvatate da bi se vraćanje na posao u petak osećalo zaista pogrešno – zapravo glupo,“ rekao je izvršni direktor konsultantske organizacije uključene u suđenje.
Kada je u pitanju radna kultura, zaposleni su generalno bili pozitivni, osećajući se više cenjenim od strane svog poslodavca i opisuju zajednički osećaj svrhe koji proizilazi iz napora da četvorodnevna nedelja bude uspešna.
Međutim, nekoliko zaposlenih u jednoj velikoj kompaniji bilo je zabrinuto zbog intenziviranja obima posla, dok su neki u kreativnim kompanijama izrazili zabrinutost zbog smanjenog druženja u radnom vremenu zbog „vremena fokusiranja“ i tvrdili da nestrukturirani razgovor često generiše nove ideje.
Do kraja šestomesečnog suđenja, mnogi menadžeri su rekli da ne mogu da zamisle da se vrate na petodnevnu nedelju. „Skoro svi koje smo intervjuisali opisali su da su preplavljeni pitanjima drugih organizacija u svojoj industriji koje su zainteresovane da slede njihov primer“, rekao je Burčel.
„Kada pitamo poslodavce, mnogi od njih su ubeđeni da će se četvorodnevna nedelja desiti. Za mene lično je bilo uzbudljivo, samo razgovor sa toliko raspoloženih ljudi u poslednjih šest meseci. Četvorodnevna nedelja znači bolji radni i porodični život za toliko ljudi“.
