Civilizovane političke debate mogu izgledati sve nedostižnije jer se demokratije širom sveta suočavaju sa rastućom polarizacijom, ali ljudi i dalje žele da razgovaraju o pitanjima sa ljudima sa kojima se ne slažu – posebno onima koji se predstavljaju kao uravnoteženi i voljni da traže rešenja koja odgovaraju svima ili otvorena za učenje novih informacija, prema dve studije koje je objavilo Američko udruženje psihologa.
Jedna studija, objavljena u časopisu za ličnost i društvenu psihologiju, ispituje kako američki političari i obični Amerikanci sa suprotnim političkim uverenjima mogu da podele svoje ideje o pitanjima koja izazivaju podele na način koji poboljšava poštovanje bez obzira na političku partiju.
Dok su pregledali video seriju u kojoj političari iz stvarnog sveta rešavaju političke dileme dizajnirane da pomognu biračima da procene promišljenost političkih kandidata, istraživači su shvatili da su video snimci činili gledaoce iz protivničke stranke otvorenijim za učenje o platformi političara. Otkrili su da je to zato što su video snimci učinili da političari izgledaju uravnoteženo i pragmatično, dve ključne karakteristike mudrih donosilaca odluka.
„Lako nam je da mislimo o članovima obe strane kao da su potpuno pristrasni u korist svoje strane. Ali ono što se dešava toliko vremena je da ljudi pričaju jedni pored drugih ili pokazuju više interesovanja da ukažu na smešne stvari drugoj strani. radi umesto da zapravo pronalazi rešenja“, rekao je koautor dr Curtis Puriear, postdoktorski istraživač na Kellogg School of Management na Univerzitetu Northvestern.
„Naši nalazi sugerišu da ako pokažete da vam je stalo do razumevanja zabrinutosti druge strane, to ide dug put ka negovanju poštovanja.
Purijer i koautor dr Kurt Grej sa Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu, sproveli su osam eksperimenata sa više od 3.500 učesnika kako bi testirali efikasnost političkih poruka koje su se oslanjale na uravnotežen pragmatizam, pristup konfliktu koji se fokusira na na pokazivanje brige za interese obe strane uz davanje prioriteta praktičnim rešenjima.
U jednom eksperimentu, 505 Amerikanaca iz različitih političkih partija ocenilo je seriju postova na platformi društvenih medija Ks od strane članova Predstavničkog doma SAD. Iz uzorka od više od 50.000 postova koje su objavili zvanični nalozi predstavnika, istraživači su odabrali 120 postova koji su raspravljali o političkim pitanjima bez kritikovanja protivničke strane i razlikovali se po tome koliko je svaki post bio uravnotežen i pragmatičan.
Svaki učesnik je ocenio 30 postova, ocenjujući ih na osnovu toga koliko je svaki post delovao uravnoteženo i pragmatično, ukupnog tona objave, koliko je post delovao podeljeno, koliko su poštovali političara i koliko bi bili zainteresovani da čuju više o političarevom gledištu .
Istraživači su otkrili da su postovi koji kombinuju ravnotežu sa pragmatizmom najverovatnije povećati poštovanje učesnika prema političaru i njihovu spremnost da se sa njima sarađuju. Objave u kojima je političar uglavnom izražavao želju za pronalaženjem efikasnih rešenja poboljšale su poštovanje učesnika bez obzira na partiju, ali to nije bilo tako efikasno u sticanju poštovanja u poređenju sa političarima koji su takođe iznosili uravnotežen pogled na neko pitanje.
Prednosti uravnoteženog pragmatizma za negovanje poštovanja bile su još izraženije za postove u kojima se raspravlja o pitanjima koja izazivaju velike podele, kao što su imigracija i abortus.
„Logične analize i jaki argumenti mogu nas naterati da nekoga vidimo kao kompetentnog, što je osobina koju cenimo kod lidera i prijatelja“, rekao je Purijer. „Ali ljudi takođe žele lidere koji razumeju svoje birače, koji brinu o njihovim brigama i imaju praktično znanje da pronađu rešenja. To su kvalitete uravnoteženih i pragmatičnih lidera.“
U drugom eksperimentu, istraživači su se fokusirali na to da li bi obični Amerikanci takođe mogli da koriste uravnotežen pragmatizam da poboljšaju svoje političke razgovore. Oni su regrutovali 211 demokrata za smanjenje deportacija nedokumentovanih imigranata i 85 republikanaca za povećanje deportacija. Učesnicima su prikazana četiri komentara koje su napisali učesnici prethodnog eksperimenta koji su argumentovali svoj stav o deportaciji koristeći balansiran pragmatizam ili logičko rezonovanje.
Sve u svemu, ljudi su bili podjednako skloni da kažu da žele da razgovaraju sa nekim ko se ne slaže sa njihovim stavovima o imigraciji kada je ta osoba izgledala uravnoteženo i pragmatično kao i da kažu da žele da razgovaraju sa nekim iz svoje političke stranke.
Iako ljudima može biti teško da predstave svoje stavove o pitanju koje izaziva podele na način koji poštuje suprotstavljeno gledište i traži zajedničko rešenje, to bi moglo pomoći u rešavanju rastućeg političkog animoziteta sa kojim se suočavamo, rekao je Purijer.
„Biti uravnotežen i pragmatičan zahteva napor“, rekao je on. „Ali to je kao stvaranje bilo koje druge navike: promena načina na koji pristupamo politici zahteva posvećenost i praksu. Svako od nas može da preuzme na sebe da to uradi“.
Druga studija, objavljena u Journal of Personaliti and Social Psichologi, otkrila je da ljudi mogu biti voljni da razgovaraju o kontroverznim temama, kao što je rodno neutralan jezik, sa ljudima koji imaju suprotne stavove kada oboje izražavaju intelektualnu poniznost.
Intelektualna poniznost je priznanje da vaše znanje ima granice i da vaša uverenja mogu biti pogrešna. To ne znači da je neko ko je intelektualno skroman nesiguran ili da nema informisano mišljenje, samo da je spreman da prizna da ne zna sve.
„Intelektualna poniznost bi mogla da bude važan aspekt kada pokušavate da razumete kako da se pomogne ljudima da se uključe u ove diskusije o pitanjima koja izazivaju podele“, rekla je glavni autor studije, mr Larisa Knečelman, naučni saradnik i napredni dr. student na Philipps-Universitat Marburg. „Političke diskusije su važne za demokratsko društvo. Kada ljudi razgovaraju, mogu naučiti o novim perspektivama, smanjiti nesporazume i raditi zajedno.“
Istraživači su sproveli četiri eksperimenta sa više od 1.600 učesnika. U jednom eksperimentu, pitali su 451 Nemca o njihovim uverenjima u vezi sa vakcinom protiv COVID-19 i da li ona treba da bude obavezna, što je bila veoma polarizovana debata u Nemačkoj kada je eksperiment sproveden.
Zatim su zamoljeni da zamisle onlajn sastanak sa novim komšijom čiji su stavovi o vakcinaciji ili isti ili suprotni njihovim. Videli su i izjavu svog komšije koja je naznačila da li su kontroverzne diskusije bile „dosadne“ jer je komšija smatrao da već dovoljno znaju o toj temi ili „uzbudljive“ jer je to bila prilika da saznaju više.
Istraživači su otkrili da su intelektualno skromni učesnici imali toplija osećanja i pozitivnije ocene prema grupama ljudi sa različitim političkim mišljenjima.
Pored toga, intelektualna poniznost je oblikovala da li su učesnici bili voljni da komuniciraju sa drugima ili ne. Dok bi neskromni učesnici radije razgovarali sa nekim ko deli njihovo mišljenje, intelektualno skromni učesnici nisu pravili razliku između onih koji imaju isto ili suprotno mišljenje.
Sve u svemu, intelektualno skromnim sagovornicima se više prilazilo i manje ih izbegavalo jer su ih učesnici doživljavali kao dopadljivije, a odgovarajući razgovor kao mirniji, udobniji i otvoreniji.
„Mnogi nemački građani imaju utisak da otvorene političke debate i razmena mišljenja više nisu mogući. To je posebno slučaj kada su u pitanju emocionalno nabijene političke teme“, rekao je Knehelman. „Naše istraživanje sada pokazuje da intelektualna poniznost može pomoći da ljudi budu spremniji da se angažuju sa drugima.“
