Jezera i priobalne lagune u Tunisu su isušene i pregrejane, ugrožavajući delikatan ekosistem i ometajući ogromna jata ptica selica koje koriste močvare kao usputnu stanicu između Afrike i Evrope.
Arijana laguna nedaleko od glavnog grada Tunisa ostala je napuknuta prostranstva suvog blata, njena mala ostrva na kojima se ptice obično gnezde, sada okružena peskom i lišena života posle meseci suše i žestokog toplotnog talasa.
Čak je i obližnja laguna Sidžumi, u kojoj je voda oduvek bila pouzdanija, poluprazna, a njena jata flamingosa bacaju bledoružičastu mrlju preko močvarnog područja dok se predgrađa Tunisa uzdižu na brdu iza.
„Ove godine možete osetiti da postoji ekološka katastrofa zbog suše“, rekla je aktivistkinja za zaštitu životne sredine Radhia Haddad, koja je posećuje od 2012. „Prvi put sam videla da se laguna Sidžumi suši na ovaj način“.
Ulazeći u Mediteran prema Siciliji, Tunis je na glavnoj migracionoj ruti za stotine vrsta ptica, a njegove velike močvare su raj za ptice močvarice koje putuju na sever preko Sahare ili na jug sa Arktika i severne Evrope.
Prošlog meseca, temperatura u Tunisu je dostigla 49 stepeni Celzijusa (120 Farenhajta) jednog užarenog dana, što je znak mnogo toplijih leta koja su poslednjih godina pratila mnogo sušnije zime dok klimatske promene pogađaju severnu Afriku.
Sidžumi i desetine drugih velikih laguna i jezera u unutrašnjosti okružuju tunisku obalu iza dugih zlatnih plaža na koje lete evropski turisti.
Do retke junske kiše, Sidžumi je bio uglavnom prazan. Voljke i druge ptice koje se gnezde u trsci, vodi i blatu gde se divlje svinje hrane do zore rizikuju da izgube svoj uobičajeni sezonski dom.
„Ovogodišnja duga suša značajno je uticala na mnoge ekološke sisteme, posebno na močvarna područja“, rekao je Hadad, stojeći na ispucaloj suvoj zemlji gde ptice obično polažu jaja na mala ostrva u laguni. Ove godine tamo uopšte nije bilo gnežđenja, rekla je ona.
Hičam Azafzaf, naučni koordinator Tuniskog udruženja ljubitelja ptica, rekao je da nikada nije video tako suve močvare u svojih 20 godina njihovog praćenja.
Međutim, iako je ovo leto bilo posebno loše, ono prati duži trend koji je već imao jasan uticaj na ptice.
„Postoji nekoliko vrsta koje više ne dolaze u Tunis zimi“, rekao je Azafzaf. Oko 30.000 velikih belih čelih gusaka zimovalo je u Nacionalnom parku Ičkeul zapadno od Tunisa svake godine, ali ovog januara je došlo samo 400-600, dodao je.
Klimatske promene nisu jedina opasnost za močvare u Tunisu, rekao je on. Gradovi i sela se sve više približavaju ivicama laguna, a ruševine i otpad se sve češće bacaju u vodu ili blizu nje.
Ipak, lagune i druge močvare su važne i za ljudske stanovnike, regulišući lokalnu temperaturu tokom toplotnih talasa i pomažu u sprečavanju opasnih poplava apsorbujući kišu od iznenadnih oluja.
