Automobili dobijaju „F“ u privatnosti podataka. Većina velikih proizvođača priznaje da možda prodaju vaše lične podatke, otkriva nova studija, a polovina takođe kaže da bi ih podelila sa vladom ili organima za sprovođenje zakona bez sudskog naloga.
Proliferacija senzora u automobilima — od telematike do potpuno digitalizovanih kontrolnih konzola — učinila ih je fantastičnim čvorištima za prikupljanje podataka.
Ali vozačima se daje malo ili nimalo kontrole nad ličnim podacima koje njihova vozila prikupljaju, rekli su istraživači neprofitne Mozila fondacije u sredu u svom najnovijem istraživanju „Privatnost nije uključena“ Bezbednosni standardi su takođe nejasni, što predstavlja veliku zabrinutost s obzirom na podatke o podložnosti proizvođača automobila hakovanje.
„Čini se da su automobili zaista proleteli ispod radara privatnosti i zaista se nadam da možemo da pomognemo da to popravimo jer su zaista užasni“, rekla je Džen Kaltrider, vođa istraživanja. „Automobili imaju mikrofone i ljudi u njima imaju sve vrste osetljivih razgovora. Automobili imaju kamere koje su okrenute ka unutra i ka spolja.“
Osim ako se ne odluče za polovni, pre-digitalni model, kupci automobila „jednostavno nemaju puno opcija“, rekao je Kaltrider.
Automobili su dobili najgore rezultate u pogledu privatnosti među više od deset kategorija proizvoda — uključujući fitnes trackere, aplikacije za reproduktivno zdravlje, pametne zvučnike i druge povezane kućne aparate — koje Mozilla proučava od 2017.
Nijedan od 25 brendova automobila čija su obaveštenja o privatnosti pregledana – izabrana zbog njihove popularnosti u Evropi i Severnoj Americi – nije ispunila minimalne standarde privatnosti Mozile, koja promoviše tehnologije otvorenog koda, od javnog interesa i održava pretraživač Firefok. Nasuprot tome, 37% aplikacija za mentalno zdravlje koje je neprofitna organizacija pregledala ove godine jeste.
Devetnaest proizvođača automobila kaže da mogu da prodaju vaše lične podatke, otkrivaju njihova obaveštenja. Polovina će podeliti vaše podatke sa vladom ili organima za sprovođenje zakona kao odgovor na „zahtev“—za razliku od zahtevanja sudskog naloga. Samo dva — Renault i Dacia, koji se ne prodaju u Severnoj Americi — nude vozačima mogućnost brisanja svojih podataka.
„Većina automobila je sve više prisluškivane na točkovima“, rekao je Albert Foks Kan, saradnik za tehnologiju i ljudska prava u Harvardskom Carr centru za politiku ljudskih prava. „Elektronika za koju vozači plaćaju sve više novca za ugradnju prikuplja sve više podataka o njima i njihovim putnicima.
„Postoji nešto jedinstveno invazivno u pretvaranju privatnosti nečijeg automobila u prostor za korporativni nadzor“, dodao je on.
Trgovačka grupa koja predstavlja proizvođače većine automobila i lakih kamiona koji se prodaju u SAD, Alijansa za automobilske inovacije, dovela je u pitanje tu karakterizaciju. U pismu upućenom u utorak rukovodstvu Predstavničkog doma i Senata SAD, navodi se da deli „cilj zaštite privatnosti potrošača“.
Pozvao je na federalni zakon o privatnosti, rekavši da „komplet državnih zakona o privatnosti stvara konfuziju među potrošačima u pogledu njihovih prava na privatnost i nepotrebno otežava pridržavanje“. Odsustvo takvog zakona omogućava povezanim uređajima i pametnim telefonima da prikupljaju podatke za prilagođeno ciljanje oglasa i drugi marketing—isto povećavajući izglede za masovnu krađu informacija putem kršenja sajber bezbednosti.
Asošiejted pres je pitao Alijansu, koja se opirala naporima da vlasnicima automobila i nezavisnim servisima omogući pristup podacima na vozilu, da li podržava omogućavanje kupcima automobila da automatski odustanu od prikupljanja podataka – i da im daje mogućnost brisanja prikupljenih podataka. Portparol Brajan Vajs rekao je da grupa iz bezbednosnih razloga „ima zabrinutost“ da dozvoli klijentima da se potpuno odustanu – ali podržava da im se da veća kontrola nad načinom na koji se podaci koriste u marketingu i od strane trećih strana.
U istraživanju Pev Research iz 2020. godine, 52% Amerikanaca je reklo da su se odlučili protiv korišćenja proizvoda ili usluge jer su bili zabrinuti zbog količine ličnih podataka koje će prikupiti o njima.
Što se tiče bezbednosti, Mozilla-ini minimalni standardi uključuju šifrovanje svih ličnih podataka na automobilu. Istraživači su rekli da je većina brendova automobila ignorisala njihova pitanja poslana e-poštom o tom pitanju, a ona koja su nudila delimične, nezadovoljavajuće odgovore.
Japanski Nissan zaprepastio je istraživače nivoom iskrenosti i detaljnim pregledima prikupljanja podataka koje pruža njegovo obaveštenje o privatnosti, što je u velikoj suprotnosti sa Big Tech kompanijama kao što su Fejsbuk ili Gugl. Prikupljeni „osetljivi lični podaci“ obuhvataju brojeve vozačkih dozvola, imigracioni status, rasu, seksualnu orijentaciju i zdravstvene dijagnoze.
Dalje, Nissan kaže da može da deli „zaključke“ izvučene iz podataka kako bi kreirao profile „koji odražavaju potrošačeve preferencije, karakteristike, psihološke trendove, predispozicije, ponašanje, stavove, inteligenciju, sposobnosti i sklonosti“.
Bila je među šest automobilskih kompanija koje su rekle da mogu da prikupljaju „genetske informacije“ ili „genetske karakteristike“, otkrili su istraživači.
Nissan je takođe saopštio da je prikupio informacije o „seksualnoj aktivnosti“. Nije objašnjeno kako.
Potpuno električni brend Tesla postigao je visoke rezultate na Mozilinom indeksu „jezivosti“. Ako vlasnik odustane od prikupljanja podataka, Teslino obaveštenje o privatnosti kaže da kompanija možda neće moći da obavesti vozače „u realnom vremenu“ o problemima koji bi mogli da dovedu do „smanjene funkcionalnosti, ozbiljnog oštećenja ili nefunkcionisanja“.
Ni Nissan ni Tesla nisu odmah odgovorili na pitanja o njihovoj praksi.
Mozilin Caltrider je zaslužan za zakone kao što su Opšta uredba o zaštiti podataka 27 zemalja Evropske unije i Kalifornijski zakon o privatnosti potrošača koji su primorali proizvođače automobila da obezbede postojeće informacije o prikupljanju podataka.
To je početak, rekla je ona, podizanjem svesti među potrošačima baš kao što se dogodilo 2010-ih kada je reakcija potrošača navela proizvođače televizora da ponude više alternativa povezanim displejima koji imaju veliki teret.
