Zamena betona i asfalta za drveće, jezerce i zelene krovove je primer kako se gradovi mogu prilagoditi da se nose sa jakim kišama i klimatskim promenama. Ali vreme ističe. Da bi rešenja zasnovana na prirodi imala globalni uticaj, moramo da delujemo brzo, kažu istraživači.
Kasnog letnjeg dana u avgustu 2014. palo je 100 mm kiše tokom 24-časovnog perioda u oblasti Sofielund u Malmeu. Podrumi su poplavljeni, a oborinska voda je isticala iz kanalizacije. Oni koji su posedovali sopstvenu pumpu smatrali su se srećnima. U roku od nekoliko sati, u prodavnicama Malmea više nije bilo pumpi.
„Očekuje se da će se količina naleta oblaka povećati sa globalnim klimatskim promenama. Ovo postavlja nove zahteve pred gradove da budu u stanju da upravljaju velikim količinama kiše bez oštećenja ljudi, zgrada i infrastrukture“, kaže Johana Alkan Olson iz Centra za životnu sredinu i klimu Nauka, Univerzitet Lund u Švedskoj.
Svet se 2023. godine suočava sa nekoliko istovremenih i delimično kontradiktornih kriza: klima se zagreva, vrste i ekosistemi su ugroženi. Istovremeno, ljudima je potreban pristup prirodi i njenim resursima, za rekreaciju i zdravlje. Šta ako bismo mogli da koristimo sopstvena rešenja prirode kako bismo premostili neke probleme i rešili mnoge izazove sa kojima se suočavamo, sve u isto vreme? Upravo na tome rade istraživači sa Univerziteta Lund, na globalnom nivou, na nivou pejzaža i u urbanim sredinama.
„Jednostavno rečeno, rešenja zasnovana na prirodi uključuju korišćenje sopstvenih metoda prirode za rešavanje društvenih problema. Pravilno dizajnirana, ova rešenja mogu imati koristi od biodiverziteta, ublažiti klimatske promene i promovisati dobrobit ljudi“, kaže Johana Alkan Olson.
Događaji iz 2014. godine jasno su pokazali da vodovodni i kanalizacioni sistemi Sofielunda nisu dimenzionisani da se nose sa velikim količinama padavina. Problemu su doprinele uređene površine koje su istorijski bile karakteristične za urbana sredina, odnosno površine pokrivene betonom, asfaltom i popločavanjem.
„Beton i asfalt apsorbuju toplotu, a takođe sprečavaju da voda prodre u tlo, što dovodi do poplava. U međuvremenu, naši kanalizacioni sistemi su izgrađeni davno kada je naseljenost bila manje gustoća, bilo je manje uređenih površina i ređe su ekstremne vremenske prilike, “, kaže Johana Alkan Olsson.
„Ali kako da izgradimo gradove u kojima buduće padavine ne izazivaju probleme? U drugom okrugu Malmea, Augustenborg, koji se nalazi na samo nekoliko koraka od Sofielunda, primenili su čitav niz rešenja zasnovanih na prirodi. Oni uključuju ne kopanje cevi koje bi vodile vodu, i umesto toga odlučite da je iskoristite – ova dragocena voda se koristi za nadzemna ‘plavo-zelena’ rešenja. Jezerce, kišnice i trave u obliku zdela su vidljive svuda. Ima mnogo drveća, zelenih zidova pa čak i botaničku baštu na krovu višespratnog parkinga. Neki krovovi su prekriveni travom umesto tradicionalnim crepom ili metalnim limovima.
„Ovo su sve dobri primeri kako da se koriste rešenja zasnovana na prirodi u gradu. Kišnica se vodi do potoka koji zatim zaliva drveće i podržava biljni svet. Suprotan pristup je da voda sa krovova sliva kroz oluke i odvodne cevi u zemlju ispod bunara gde ga podzemne cevi odvode dalje od grada. Cilj je da se voda zadrži lokalno u urbanoj sredini i na taj način omogući uslove da drveće i biljke rastu i da ljudi uživaju u njima“, kaže Johana Alkan Olson.
Rešenja zasnovana na prirodi za klimatske promene i gubitak biodiverziteta posebno su istaknuta 2022. godine, posebno tokom Konferencije UN o klimi (COP27) i Konferencije UN o biodiverzitetu (COP15). Prema izveštaju Švedske agencije za zaštitu životne sredine „Rešenja zasnovana na prirodi — alat za prilagođavanje klimi i druge društvene izazove“, studije pokazuju da rešenja zasnovana na prirodi imaju potencijal da donesu 30% isplativog smanjenja emisija koje je potrebno pre 2030. kako bi rast globalne prosečne temperature zadržao ispod 2 stepena.
„Ne govorimo samo o rešenjima zasnovanim na prirodi u gradovima, već o upravljanju zemljištem u širem smislu. Rešenja zasnovana na prirodi pokrivaju urbana, poljoprivredna i šumska okruženja“, kaže Henrik Smit, profesor u Centru za nauku o životnoj sredini i klimi ( CEC) i koordinator za profilnu oblast Future Solutions Univerziteta u Lundu.
Zaštita i obnova močvara mangrova je primer rešenja zasnovanog na prirodi koje smanjuje količinu gasova staklene bašte u atmosferi i doprinosi povećanju biodiverziteta. Sanacija močvara je tema o kojoj se naširoko raspravlja i istražuje, ne samo u Švedskoj. Mnoga isušena močvarna područja oslobađaju velike količine ugljen-dioksida koji je prethodno bio uskladišten u biljnom materijalu sakupljenom u močvarama.
U sporazumu postignutom između svetskih nacija na COP15, rešenja zasnovana na prirodi opisana su kao metod za obnavljanje, očuvanje i podsticanje doprinosa koji priroda daje čovečanstvu, i kao sredstvo za minimiziranje efekata klimatskih promena.
„Svet se suočava sa dvostrukom krizom — promenom klime i ubrzanim gubitkom biodiverziteta. Ove dve krize su usko povezane i utiču jedna na drugu. Ne možemo rešiti klimatsku krizu bez suočavanja sa gubitkom biodiverziteta i ne možemo zaustavite to bez rešavanja klimatske krize. Rešenja zasnovana na prirodi su jedno od najvažnijih oruđa koje imamo da bismo se nosili sa ovim bisekcijskim izazovom“, kaže Henrik Smit.
„Pitanje naše klime je izuzetno akutno i upravo ovakvi tipovi interdisciplinarnih rešenja su potrebni ako želimo da uspemo. Ono što karakteriše naše istraživanje je da radimo u neksusu, na preseku ekoloških procesa. , klimatski procesi i društveni procesi.U oblasti istraživanja rešenja zasnovanih na prirodi, pokušavamo da rešimo mnoge probleme istovremeno, umesto da – kao što je to ranije bio slučaj – rešavamo sami klimatski problem.Velika je prednost što Univerzitet Lund je odabrao ovo kao profilnu oblast jer to znači da možemo raditi dugoročno i van granica predmeta. Ovo je ključno ako želimo da pronađemo rešenje,“ kaže Henrik Smit.
„Gubitak biodiverziteta je nepovratan, a troškovi će se dramatično povećati, kako za ljude tako i za životnu sredinu, ako brzo ne postignemo ove ekološke ciljeve. Možemo ublažiti ove krize po mnogo nižim troškovima sada nego ako čekamo. Ako čekamo predugo, možda ćemo zakasniti“, kaže Henrik Smit.
