Solarni paneli prerušeni u drevne rimske pločice ili cigle od terakote kako bi se slagali sa obrisom grada. Inovativna rešenja koja su usvojili arheološki park Pompeja i portugalski grad Evora otvaraju put inspirativnom modelu: pretvaranje arhitektonskih ograničenja u imovinu, unapređivanje nasleđa i održivosti.
Svake godine preko 3,5 miliona turista iz celog sveta poseti Pompeje da bi se divili ruševinama koje je ostavila erupcija Vezuva koji ga je 79. godine progutao zajedno sa obližnjim gradom Herkulaneumom. Neki od njih su možda naleteli na ovce koje su nedavno uvedene da kose travu u arheološkom parku. Ali sigurno niko od njih nije video solarne panele na veličanstvenoj kući Cerere.
„Izgledaju potpuno kao pločice od terakote koje su koristili Rimljani, ali proizvode struju koja nam je potrebna da osvetlimo freske“, kaže Gabrijel Zuhtrigel, direktor Arheološkog parka Pompeje. Ovo rešenje je deo sveobuhvatnije strategije za pretvaranje troškova u mogućnosti za uštedu i za prihvatanje održivog razvoja.
„Pompeje su drevni grad koji je na nekim mestima u potpunosti očuvan. Pošto nam je bio potreban opsežan sistem rasvete, mogli bismo ili da nastavimo da trošimo energiju, ostavljajući stubove i kablove okolo i unakazujući pejzaž, ili da odlučimo da ga poštujemo i uštedimo milione evra. “
Tehnički nazvane „tradicionalne PV pločice“, nevidljivi solarni paneli koji se koriste u Pompejima potiču iz Kamisana Vicentina, malog italijanskog grada sa nešto više od 10 000 stanovnika, na pola puta između Padove i Vićence. Kreirala ih je i patentirala porodična firma Diakua.
„To sam ja, moj otac, moja majka i moj brat“, kaže Elisabetta Kuagliato. „S obzirom da je fotonaponska proizvodnja u porastu, mi se širimo i sada imamo dva zaposlena. Ideja je potekla od njenog oca Đovanija Batiste, koji je napravio posao od svog hobija plastike i struje. „Hteo je da reši problem reflektora na javnim površinama, koji kvare pogled kada se ugase.
Tradicionalne PV pločice su napravljene od polimernog jedinjenja, koje dozvoljava sunčevim zracima da se probiju. Fotonaponske ćelije se zatim ručno integrišu u njega i prekrivaju slojem polimernog jedinjenja. „Možemo da mu damo i izgled kamena, drveta, betona i cigle. Kao rezultat, takvo rešenje se može postaviti ne samo na krovove, već i na zidove i podove“, kaže Kuagliato.
Klijenti kompanije Diakua su uglavnom lokalni saveti, koji poseduju imovinu koja je podložna umetničkim ili arhitektonskim ograničenjima. Odobrene od strane italijanskog Ministarstva kulture, tradicionalne PV pločice su takođe postavljene u Vikoforteu, nedaleko od Kunea, i uskoro će se koristiti u poznatom rimskom muzeju savremene umetnosti Makki. U narednim mesecima pokrivaće i krovove nekih javnih zgrada u Splitu u Hrvatskoj i Evori u Portugalu. Zajedno sa Alkmarom, u Holandiji, portugalski grad je jedan od demo sajtova koji testiraju inovativna rešenja koja za cilj imaju kombinovanje održivosti sa valorizacijom arhitektonskog i kulturnog nasleđa, u okviru evropskog projekta Pocitif. Među tehničkim partnerima je italijanska kompanija Tegola Canadese.
„Evora je prelep grad, na vrhu brda, okrenut prema jugu“, kaže njegov menadžer za istraživanje i razvoj, Gracijano Peterle, „Pošto nije ravan, gde god da se nalazite, u suštini možete videti svaki krov grada. od njih su crvene ili terakote, ali pošto su fotonaponski paneli obično tamnoplavi ili crni, ne ostaju neprimećeni. Zbog toga je opština insistirala na implementaciji nevidljivog rešenja.“
Jedini način da se prikriju solarni paneli bio bi farbanje, ali bi to smanjilo njihove energetske performanse. Zbog toga je Diakua pozvana od strane Tegole Canadese, koja upravlja drugim rešenjima u Evori. „Dok će tradicionalni PV crep pokrivati krov Gradske kuće, mi smo zaduženi za sportsku halu, naučni centar i dva parkinga“, kaže Peterle.
Tehnologija koja će se koristiti na ovim sajtovima naziva se Tegosolar. „Za razliku od tradicionalnih fotonaponskih panela, koji su spoljni elementi, naše rešenje se sastoji od odgovarajućeg krovnog materijala“, objašnjava on. Italijanska vlada je pre nekoliko godina ustanovila subvencije za ugradnju fotonaponskih sistema.
Međutim, podsticaji su bili veći za rešenja koja su ugrađena u krovove. Otuda ideja o razvoju prohodnog, potpuno ravnog rešenja. „Tegosolar ima estetsku korist jer ne viri iz krova i nevidljiv je sa puta. Takođe je bezbedniji jer je otporan na jak vetar i manje je osetljiv na pravac sunca“, kaže Peterle.
Rešenja kao što su Tegosolar i tradicionalne PV pločice su ključne za usklađivanje održivosti sa očuvanjem, zaštitom i unapređenjem nasleđa. „Jedan od ključnih aspekata je da posmatramo kulturna mesta, drevne zgrade i istorijske gradove ne kao prepreke, već kao sredstva za smanjenje naše emisije ugljenika“, kaže Frančeska Điliberto, arhitekta specijalizovana za konzervaciju i upravljanje i postdoktorski istraživač na Univerzitetu Leeds.
„Sam izazov da se ne oštete istorijske građevine za savremenu namenu jeste da se koriste najinovativnija rešenja, poštujući njihovu vrednost i kulturno nasleđe.
Uloga kulture i nasleđa u održivom razvoju zvanično je prepoznata Agendom 2030, koju su 2015. usvojile Ujedinjene nacije. Međutim, od 169 ciljeva, samo jedan priznaje ulogu kulture u razvojnim procesima.
„To je skroman napredak, a pred nama je još dug put“, kaže Giliberto. „Ali u proteklih 5 godina potencijal kulture i nasleđa je bio uveliko istican od strane UNESCO-a i drugih međunarodnih organizacija. Sada je na kreatorima politike i urbanističkim planerima da počnu da razmišljaju drugačije: oni moraju da shvate da kao stručnjaci za nasleđe mogu da naprave ogroman doprinos održivom razvoju“.
Efikasnost takvog pristupa dokazuje uspešno iskustvo Pompeje. „Nevidljivi fotonapon ne samo da nam pomaže da smanjimo račune za energiju, već i čini naš arheološki park prijatnijim. Ovo je, dakle, samo početak. Od sada ćemo ovo rešenje uzimati u obzir za sve buduće projekte renoviranja i restauracije“, kaže Zuchtriegel.
Tradicionalne PV pločice su takođe postavljene u Termopolisu i nedavno u Kući Vetija. „Mi smo arheološko nalazište, ali želimo da budemo i realna laboratorija za održivost i valorizaciju nematerijalnog nasleđa. Naša inicijativa nije samo simbolična. Kroz milion turista koji nas posećuju svake godine, želimo da pošaljemo poruku Svet: kulturnim nasleđem se može upravljati drugačije i na održiviji način“, kaže Zuchtriegel.
