Pregovarači zemalja članica EU i zakonodavci u sredu su postigli dogovor o novim pravilima za suzbijanje emisija metana koji bi postavili nove zahteve za izveštavanje o industriji uglja, gasa i nafte.
„Tekst predstavlja ključni doprinos klimatskim akcijama, jer je metan moćan gas staklene bašte, drugi posle ugljen-dioksida po svom ukupnom doprinosu klimatskim promenama i odgovoran za trećinu trenutnog zagrevanja klime“, rekla je Tereza Ribera, španska ministarka za ekološku tranziciju.
Privremeni sporazum, koji tek treba da bude formalno odobren da bi postao zakon, sklopljen je samo dve nedelje pre početka COP28, samita UN o klimi u Dubaiju.
To zahteva od energetskog sektora fosilnih goriva da ima nove mere za praćenje i praćenje emisija gasa metana i za sprečavanje curenja. Zabranjuje rutinsko odzračivanje i spaljivanje na baklji i ograničava neusklađivanje i odzračivanje samo kada je to neizbežno.
Ono što je važno, takođe poziva da se mere za praćenje metana pri uvozu nafte, gasa i uglja u Evropsku uniju uvedu u tri faze.
Prva faza bi uspostavila globalni alat za praćenje i „mehanizam brze reakcije super emitera“.
Faze praćenja bi, do 2027. godine, uvele mere praćenja, izveštavanja i verifikacije za uvoz na istoj osnovi kao one koje se primenjuju unutar EU, a „maksimalne vrednosti intenziteta metana“ do 2030. godine.
Države članice EU imale bi ovlašćenje da izriču novčane kazne u slučaju kršenja.
Evropska komisija pozdravila je sporazum od srede kao „ključan“ za borbu EU protiv klimatskih promena.
Kaže da, tokom jednog veka, metan ima 28 puta veći efekat od ugljen-dioksida na globalno zagrevanje, a tokom 20-godišnjeg vremenskog okvira on je 84 puta jači.
