Istorijski muzej Srbije pokrenuo je projekat izrade idealnih rekonstrukcija kruna, odeždi i obuće iz prednemanjićkog, nemanjićkog i ponemanjićkog perioda, a filigranista Goran Ristović Pokimica napravio je rekonstrukciju krune despota Stefana Lazarevića na osnovu izgleda sa freske u Crkvi Svete Trojice u Manastiru Manasiji, piše Sputnjik
Projekat je nastao po ideji i na inicijativu direktorke dr Dušice Bojić, a izradi idealne rekonstrukcije krune despota Stefana prethodile su dvogodišnje konsultacije autora sa timom stručnjaka koji su predvodili istoričarka prof. dr Smilja Dušanić i istoričar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodić.
Tokom tih konsultacija odlučeno je da se idealna rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića uradi na osnovu izgleda krune na njegovoj fresci u Crkvi Svete Trojice u Manastiru Manasiji. Manasija je zadužbina despota Stefana Lazarevića, zidana od 1407. do 1418. godine.
Goran Ristović naveo je da se o svakom detalju temeljno se razmišljalo – o dostupnoj zlatarskoj tehnici rada, dostupnosti kamenja, načinu obrade kamenja koji se primenjivao u 15. veku,piše portalSrpska srednjovekovna istorija.
Izrada krune trajala ječetiri meseca. Autor je koristio čak 13 tehnika prilikom njene izrade: valjanje, isecanje, kovanje, tordiranje, granulacija, ručna gravura, filigran, nitovanje, lotovanje, poliranje, pozlata, obrada kamena i fasovanje.
Kruna despota Stefana je rađena dvostruko. Sa unutrašnje strane je kovani lim, a sa spoljne je filigran. Oni su spojeni nitovanjem, kao i uz primenu ostalih tehnika.
U pitanju je isključivo ručni rad.
Idealna rekonstrukcija krune despota Stefana teška je 1434,37 grama, ima 3 opsidijana, 13 turmalina, 3 akvamarina, 3 granata, 4 ametista, 26 rubina, 29 safira, 69 bisera.
Razlika između originalne i idealne rekonstrukcije krune je u metalu koji je korišćen za njenu izradu. Dok je originalna kruna najverovatnije bila napravljena od zlata ili glamskog srebra (srebro sa visokim procentom zlata u sebi), idealna rekonstrukcija napravljena je od pozlaćenog srebra.
Idealna rekonstrukcija krune despota Stefana ima i tamno zelenu, unutrašnju kapu, koja je ručno izvezena krstoliko, sa malim listićima i dekoracijom od filigranske zvezde sa biserom na vrhu. Takva kapa se ne vidi na kruni despota Stefana na fresci u Manasiji. Krune otvorenog tipa, kakva je ova kruna despota Stefana, obično su imale unutrašnje kape, pa je autor idealne rekonstrukcija Goran Pokimica odlučio da i njegovo delo ima takvu kapu.
Pored idealne rekonstrukcije krune despota Stefana, izrađene su još četiri idealne rekonstrukcije kruna. U pitanju su idealna rekonstrukcija krune kraljice Jelene Anžujske Anđeo, koju su napravili Marsel i Simon Čivljak, idealna rekonstrukcija krune carice Jelene, koju je napravila Jasminka Brkanović, i idealna rekonstrukcija krune kralja Milutina i idealna rekonstrukcija krune cara Dušana, koje je napravio Goran Ristović. Izrade svih kruna finansirane su redovnim sredstvima Istorijskog muzeja Srbije.
Prema pomenutom projektuIstorijskog muzeja Srbijeplanirana je izrada više od dvadeset kruna srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki. Svi predmeti izrađeni u tom projektu biće izloženi u centralnom holunove zgrade Istorijskog muzeja Srbije – nekadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu izgrađenoj 1884. godine. Svečano otvaranje nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije planirano je za kraj 2023. godine.
