Saharska prašina dospela je na naslovne strane poslednjih godina zbog putovanja širom sveta, pretvarajući naše nebo u živopisne nijanse narandžaste boje dok je naše gradove prekrivala tankim slojevima prašine koju vetar nosi. Ovo ima implikacije na našu infrastrukturu (na primer, smanjenje proizvodnje sunčeve energije) i globalne aktivnosti (kao što je uticaj na vidljivost za letove), kao i na ljudsko zdravlje (koje izaziva respiratorne probleme) i prirodno okruženje (povećavaju stvaranje oblaka, ali smanjuju temperature pošto se sunčevo zračenje reflektuje nazad u svemir).
Evropa je doživela tako ekstremno taloženje prašine u februaru 2021. To je dovelo do toga da su naučnici pokrenuli naučnu kampanju za građane u kojoj su ljudi koji su bili u snegom prekrivenim planinskim vencima uzimali uzorke snega, koje je analizirala dr Mari Dumont iz Nacionalnog centra za Meteorološka istraživanja, Francuska, i kolege.
Volonteri i naučnici sakupljali su uzorke snega površine 10 k 10 cm 2 kroz ceo sloj prašine na Pirinejima (koji se graniče sa Francuskom i Španijom) i Evropskim Alpima (posebno onima koji se prostiru na Francuskoj i Švajcarskoj) do nadmorske visine od 2.500 m. Sakupljači su zatim istopljeni sadržaj poslali u laboratorije u Tuluzu i Grenoblu u Francuskoj, gde su uzorci filtrirani i osušeni da bi se dobile čestice prašine.
Rezultati, objavljeni u Earth Sistem Science Data, otkrivaju da su 152 uzorka snega prikupljena sa 70 lokacija tokom četiri nedelje. Zapremina prašine u uzorcima se kretala od 0,2 do 58,6 g/m 2 , u zavisnosti od lokacije, a veličina čestica se smanjivala sa povećanjem udaljenosti od pustinje Sahare, jer su se teže i veće čestice prve taložile, dok se manji i lakši materijal dalje prenosi vetrom.
Sastav prašine se takođe menjao sa rastojanjem, pošto su se čestice koje sadrže gvožđe prvenstveno deponovale bliže izvoru gde su čestice bile 11% gvožđa po masi u Pirinejima, ali se to smanjilo na 2% u švajcarskim Alpima. Osnovno taloženje prašine se takođe dogodilo na padinama okrenutim prema jugu u skladu sa dominantnim smerom vetra koji duva prašinu iz Afrike.
Akumulacija prašine u sredinama prekrivenim ledom i snegom može biti štetno jer izaziva zatamnjenje „belog” okruženja, što rezultira negativnim albedo povratnim informacijama. Ovo se dešava kada tamnije boje apsorbuju dolazno sunčevo zračenje iz svemira i na taj način zagrevaju okolno okruženje, izazivajući topljenje susednog snega, što otkriva tamniju površinu i tako se petlja nastavlja. Dobra analogija je da razmislite o nošenju crne odeće leti koja vas drži toplijim, u poređenju sa belom odećom koja pomaže da reflektuje toplotu i održava vas hladnijim.
Događaj prašine u 2018. rezultirao je smanjenjem godišnjeg snežnog pokrivača do 30 dana. Pored toga, medijska pažnja oko događaja prašine u februaru 2021. sugerisala je da su radionuklidi (hemijski element koji oslobađa radijaciju dok se razlaže) iz francuskih testova nuklearnog oružja transportovani u prašini.
Istraživači su testirali ovu tvrdnju analizirajući uzorke na cezijum i otkrili povećanje ovog elementa u Pirinejima. Takođe su otkrili povećanje kratkotrajnih radionukleida berilijuma i olova, koji su često povezani sa padavinama, pa su pretpostavili da su oni deponovani u nedavnim snežnim padavinama koje su uključivale atmosfersku prašinu.
Međutim, količine plutonijuma nisu se značajno razlikovale od pozadinskih nivoa na severnoj hemisferi kao rezultat nuklearnih testova SAD i SSSR-a 1950-ih i 1960-ih.
Dumont i njihove kolege sugerišu da će nuklearni potpis ovog plutonijuma verovatno biti drugačiji od onog koji je rezultat francuskih nuklearnih testova sprovedenih u Sahari 1960-ih zbog upotrebe različitih goriva i motora, pa stoga predviđaju da će povećani potpisi cezijuma i olova izmereni u Sahari takođe su globalne posledice ovih testova u SAD i SSSR-u.
Oni navode da su francuski nuklearni testovi imali samo 0,017% snage nuklearnih projekata SAD i SSSR-a. Ovo rezultira upozorenjem na obilje opreza oko medijskog izveštavanja o takvim događajima u budućnosti i njihovim nuklearnim vezama.
Još treba da se uradi kako bi se utvrdilo kako predviđena povećana učestalost ovih događaja prašine u budućnosti može da utiče na vodne resurse, otapanje i oticanje snega i leda, opasnosti od lavina i upravljanje skijalištima.
Važnost ovog istraživanja pokazuje da uključivanje u naučne projekte građana u lokalnim zajednicama i kada ste na putovanju može imati pravi uticaj na razumevanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti naše planete.