Za većinu nas, uvrnuti metal i slomljeno staklo u sudaru su dokaz greške vozača, loše sreće ili oboje. Za Kelcie Ralph, vanrednu profesorku urbanog planiranja i razvoja politike u Rutgersu, svaka saobraćajna nesreća je tačka podataka u široj priči o loše dizajniranim putevima u Americi.
Mnoge saobraćajne nesreće u Sjedinjenim Državama mogu se pripisati infrastrukturnim problemima ili prevelikim brzinama, rekao je Ralf. Smrtni slučajevi pešaka, koji su na najvećem nivou u skoro 30 godina, još su predvidljiviji i obično se dešavaju na „vrućim tačkama“ velikog obima gde pešaci moraju da pređu pet ili više saobraćajnih traka.
Da bi se fokusirao na ove narative i pružio sveobuhvatniju sliku bezbednosti na putevima, Ralph sarađuje sa policijom u Nju Džersiju kako bi promenio način na koji mediji pokrivaju nesreće u kojima su učestvovali automobili i pešaci.
Ralph i kolege su ranije radili sa novinarima na poboljšanju medijskog izveštavanja o nesrećama. U ovom istraživanju otišli su do izvora — policije koja piše saopštenja za javnost i objave na društvenim mrežama na koje se novinari oslanjaju. Njihova studija je objavljena u časopisu Transportation Research Interdisciplinari Perspectives.
Kao deo ovog posla, kreirali su program obuke i pilotirali ga sa 45 policajaca na Izvršnom institutu policije Nju Džersija u Marltonu. Prema Smart Grovth America, u Nju Džersiju oko 560 ljudi pogine u saobraćajnim nesrećama svake godine, a 175 od njih su pešaci. Uzorak policije odražavao je nacionalne organe za sprovođenje zakona jer je uključivao službenike iz velikih i malih jurisdikcija.
Među početnim preporukama bilo je da se koristi jezik kojim se izbegava okrivljavanje žrtava i da se u sudarima sa pešakom pominje „vozač“, a ne „automobil“. Još jedan predlog: Povežite tačke između sudara i transportnih problema tako što ćete uključiti statistiku sudara i naglasiti kako brzina vozila, obim saobraćaja i dizajn puteva doprinose nesrećama.
Nakon što je program pilotiran u oktobru 2021., istraživači su obavili naknadne intervjue sa policijom, novinarima i pravnim stručnjacima kako bi utvrdili vjerovatnoću da će policijske uprave implementirati savjet.
Tokom diskusija nakon treninga, mnogi policajci su rekli da kada se dogodi nesreća, nemaju vremena da traže najnovije trendove u bezbednosti na putevima ili da obrađuju svaku rečenicu. Drugi su bili zabrinuti da bi nuđenje detalja mimo činjenica otvorilo odeljenja za pravne probleme.
Na osnovu ovih povratnih informacija, istraživači su usavršili svoje smernice i napravili šablon za saopštenje za javnost koji se može brzo završiti i prilagoditi po potrebi. Budući rad će meriti prihvatanje ovih smernica i uticaj na medijsko izveštavanje.
„U SAD smo dosledno davali prioritet putevima velike brzine i protoka, ali to dolazi sa posledicama“, rekao je Ralf. „Sadašnji sistemi puteva čine nesreće neizbežnim. Naše istraživanje i ovaj projekat imaju za cilj da preusmere pažnju javnosti na rešenja.“
