Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, potpisana pre tačno 76 godina, definiše mnoga osnovna prava koja oblikuju moderni svet. Među njima je i pravo na nauku, koje, iako manje poznato, ima potencijal da transformiše ne samo naučno istraživanje, već i društvenu imaginaciju i kulturu.
Član 27. Univerzalne deklaracije jasno ističe pravo svakog pojedinca da:
- slobodno učestvuje u kulturnom životu,
- uživa u umetnosti, i
- učestvuje u naučnom napretku i koristi njegovim rezultatima.
Ovo pravo proširuje domet ljudskih sloboda i povezuje nauku sa širim civilnim društvom, ali izaziva i mnoga pitanja o njegovom tumačenju i primeni.
Prvobitno tumačenje prava na nauku fokusiralo se na slobodu istraživača i pristup javnosti rezultatima njihovog rada. Međutim, ovo ograničeno viđenje nije uzimalo u obzir sukobe između naučnih istraživanja i prava zajednica koje istraživanje može direktno pogoditi. Na primer:
- Zaštita lokalnih zajednica: Istraživački projekti mogu ugroziti nasleđe, identitet ili sredstva za život zajednica.
- Nejednakost u koristi od nauke: Rezultati istraživanja često nisu ravnopravno dostupni, što može produbiti postojeće nejednakosti.
Nedavna tumačenja uključuju i obavezu naučnika da predvide potencijalne sukobe i preduzmu mere za njihovo ublažavanje, kao i pravo javnosti da učestvuje u odlučivanju o naučnim istraživanjima.
Jedinstvena dimenzija prava na nauku leži u njegovom statusu kao kulturnog prava. Kako je Farida Šahid, bivši specijalni izvestilac UN, objasnila, pravo na nauku omogućava ljudima da preispitaju, stvaraju i doprinose kulturnim značenjima i načinima života. Ovo tumačenje podvlači važnost nauke ne samo kao alata za rešavanje problema, već i kao pokretača kreativnosti, radoznalosti i kulturnog izraza.
U vremenu klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i rastuće nejednakosti, pravo na nauku dobija novu važnost. Da bismo rešili složene planetarne izazove, potrebno je:
- Integrisati znanja iz različitih disciplina,
- Povezati tehnološka rešenja sa društvenim i kulturnim inovacijama, i
- Osigurati da nauka odgovara potrebama čovečanstva, a ne samo komercijalnim interesima.
Istorija pokazuje da istraživanja vođena radoznalošću često donose najveće pomake. Danas je izazov osigurati da naučna radoznalost ostane osnovni pokretač istraživanja, dok istovremeno odgovara na urgentne globalne krize.
Pravo na nauku nije samo pravna odredba – ono je podsetnik na univerzalnu ljudsku radoznalost i kreativnost. Njegova implementacija zahteva ravnotežu između slobode istraživanja i odgovornosti prema zajednicama i planeti. Kao kulturno pravo, pravo na nauku može inspirisati nove načine razmišljanja, istraživanja i saradnje koji su neophodni za stvaranje održive budućnosti.
