Roditelji se često brinu o štetnim uticajima video igrica na njihovu decu, od mentalnog zdravlja i društvenih problema do propuštanja vežbanja.
Ali velika nova američka studija objavljena u ponedeljak u JAMA Netvork Open ukazuje da mogu biti i kognitivne koristi povezane sa popularnom razonodom.
Glavni autor Bader Chaarani, docent psihijatrije na Univerzitetu u Vermontu, rekao je za AFP da je prirodno privučen ovom temom kao strastveni igrač i sam sa ekspertizom u neuroimageriji.
Prethodno istraživanje je bilo fokusirano na štetne efekte, povezujući igranje igara sa depresijom i povećanom agresijom.
Ove studije su, međutim, bile ograničene njihovim relativno malim brojem učesnika, posebno onih koji uključuju snimanje mozga, rekao je Charaani.
Za novo istraživanje, Chaarani i kolege su analizirali podatke iz velike i tekuće studije kognitivnog razvoja mozga adolescenata (ABCD), koju finansiraju Nacionalni instituti za zdravlje.
Pogledali su odgovore na ankete, rezultate kognitivnih testova i slike mozga oko 2.000 devetogodišnjaka i desetogodišnjaka, koji su bili podeljeni u dve grupe: oni koji nikada nisu igrali igrice i oni koji su igrali tri sata ili više dnevno. .
Ovaj prag je izabran jer premašuje smernice Američke akademije za pedijatriju o vremenu pred ekranom od jednog ili dva sata video igrica za stariju decu.
Impulsi i pamćenje
Svaka grupa je ocenjena u dva zadatka.
Prvi je uključivao viđenje strelica koje pokazuju levo ili desno, pri čemu se od dece traži da pritisnu levo ili desno što brže mogu.
Takođe im je rečeno da ne pritiskaju ništa ako vide „stop“ signal, kako bi izmerili koliko dobro mogu da kontrolišu svoje impulse.
U drugom zadatku, pokazana su im lica ljudi, a zatim su upitani da li se naredna slika koja je kasnije prikazana poklapa ili ne, u testu njihove radne memorije.
Nakon što je koristio statističke metode za kontrolu promenljivih koje bi mogle da iskrive rezultate, kao što su prihod roditelja, koeficijent inteligencije i simptomi mentalnog zdravlja, tim je otkrio da su video igrači konstantno bolje radili na oba zadatka.
Dok su obavljali zadatke, mozak dece je skeniran korišćenjem funkcionalne magnetne rezonance (fMRI). Mozak video gejmera pokazao je više aktivnosti u regionima povezanim sa pažnjom i pamćenjem.
„Rezultati podižu intrigantnu mogućnost da video igre mogu pružiti iskustvo kognitivnog treninga sa merljivim neurokognitivnim efektima“, zaključili su autori u svom radu.
Trenutno nije moguće znati da li bolje kognitivne performanse pokreću više igara ili je to rezultat, rekao je Chaarani.
Tim se nada da će dobiti jasniji odgovor kako se studija nastavi i ponovo gledaju istu decu u starijoj dobi.
Ovo će takođe pomoći da se isključe drugi potencijalni faktori u igri, kao što su okruženje u domu dece, vežbanje i kvalitet sna.
Buduće studije bi takođe mogle imati koristi od saznanja koje žanrove igara deca igraju – iako deca sa 10 godina imaju tendenciju da favorizuju akcione igre kao što su Fortnite ili Assassin’s Creed.
„Naravno, prekomerno korišćenje vremena ispred ekrana je loše za sveukupno mentalno zdravlje i fizičku aktivnost“, rekao je Čarani.
Ali on je rekao da rezultati pokazuju da bi video igre mogle bolje iskoristiti vreme ispred ekrana od gledanja video zapisa na Jutjubu, što nema vidljive kognitivne efekte.
