Signali snimljeni podvodnim mikrofonima mogli bi biti ključni za lociranje aviona kao što je MH370 kada se sruše u okean, pokazuje istraživanje Univerziteta u Kardifu.
Više od 100 sati podataka, prikupljenih uređajima poznatim kao hidrofoni nakon 10 istorijskih nesreća aviona i jednog nestanka podmornice, analizirano je za studiju.
Nalazi, objavljeni u časopisu Naučni izveštaji deceniju nakon nestanka MH370, nude preporuke za dalje istraživanje poslednje poznate lokacije aviona i uspostavljaju okvir za rešavanje sličnih incidenata u budućnosti.
Nasilni udari okeana, kao što su avionske nesreće, proizvode karakteristične akustične potpise koji putuju na velike udaljenosti kroz vodu i snimaju se hidrofonskom tehnologijom sa različitih lokacija na morskom dnu.
Dr Usama Kadri, čitalac na Fakultetu matematike Univerziteta u Kardifu, rekao je: „Naša analiza pokazuje da su jasni signali pritiska iz prethodnih pada aviona detektovani na hidrofonima, čak i na udaljenostima većim od 3.000 km. U slučaju MH370, zvanične istrage su zaključile da je letelica mora da se srušio blizu 7. luka – tačke u kojoj je došlo do poslednje komunikacije između aviona i INMERSAT-a, stoga su neophodne dalje analize i buduća istraživanja da bi se u potpunosti razumeli otkriveni signali i njihove implikacije na nestanak MH370.“
Studija preporučuje vlastima da sprovode terenske eksperimente uključujući kontrolisane eksplozije ili vazdušne puške duž 7. luka dok prate signale primljene na okolnim hidroakustičnim stanicama.
Sa nivoima energije sličnim udaru MH370, eksperimenti ove vrste mogli bi otkriti uvid u lokaciju nestalog aviona, sugeriše studija. Eksperimenti bi takođe pomogli da se razvije upotreba hidroakustične tehnologije kao alata na koji bi se vlasti mogle oslanjati kada sužavaju potencijalne lokacije pada aviona u budućnosti.
Dr Kadri je dodao: „Slične vežbe izvedene su u misiji potrage i spasavanja za ARA San Huan, podmornicu koja je nestala kod obala Argentine 2017. To nam pokazuje da je to relativno jednostavno i izvodljivo i da bi moglo da obezbedi sredstvo za utvrdi relevantnost signala za MH370, pre nego što nastavite sa još jednom opsežnom pretragom.“
„Ako bi se utvrdilo da su povezani, ovo bi značajno suzilo – skoro tačno odredilo – lokaciju aviona. S druge strane, ako se utvrdi da signali nisu povezani, to bi ukazivalo na potrebu da vlasti ponovo procene vremenski okvir ili lokaciju koju su utvrdile njihove zvanične potrage do danas“.
MH370 je nestao u subotu, 8. marta 2014, tokom putovanja od Kuala Lumpura do Pekinga.
Uprkos opsežnim multinacionalnim naporima u potrazi, mesto gde se nalazi avion i sudbina njegovih 239 putnika i posade ostaju neizvesni.
Istraživanje se fokusira na podatke hidrofona iz završne faze putovanja aviona u južnom Indijskom okeanu, tražeći signale generisane u blizini 7. luka prema zvaničnim preporukama za pretragu.
Podaci povezani sa fazom nestanka leta u vreme poslednje komunikacije, u Tajlandskom zalivu, takođe su analizirani da bi se proverili neobični signali.
Dr Kadri je rekao: „Nestanak MH370 motivisao je ovaj rad jer je pokrenuo pitanja o detektivnosti pada aviona u okeanu i potencijalnoj upotrebi hidroakustične tehnologije za pomoć u naporima traganja i spasavanja. Nažalost, nismo uspeli da pronađemo signal sa sigurnošću potreban za pokretanje nove potrage za nestalim avionom.“
„Međutim, ako se preporuke poštuju od strane nadležnih organa, možemo proceniti relevantnost uočenih signala, potencijalno rasvetljavajući lokaciju MH370.“
