Oko trećine hrane proizvedene u svetu svake godine odlazi u otpad, dok oko 800 miliona ljudi pati od gladi, prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.
Nova studija Univerziteta u Mičigenu zaključuje da bi skoro polovina otpada od hrane, oko 620 miliona metričkih tona, mogla biti eliminisana potpuno rashlađenim lancima snabdevanja hranom širom sveta.
U isto vreme, potpuno rashlađeni lanci snabdevanja, ili „hladni lanci“, mogli bi da smanje emisije gasova staklene bašte povezane sa otpadom hrane za 41 odsto na globalnom nivou, prema studiji objavljenoj u Environmental Research Letters.
Podsaharska Afrika i južna i jugoistočna Azija imaju najveći potencijal za smanjenje gubitaka hrane i povezanih emisija kroz povećanu implementaciju hladnog lanca, navodi se u studiji.
Južna i jugoistočna Azija bi mogle da dožive smanjenje gubitaka hrane za 45% i smanjenje povezanih emisija za 54% prema optimizovanom scenariju hlađenja. Podsaharska Afrika ima ogromne mogućnosti za smanjenje gubitaka hrane (47%) i emisija (66%) pod optimizovanim uslovima hlađenja, pokazuje studija.
I u mnogim situacijama, razvoj više lokalizovanih, manje industrijalizovanih lanaca snabdevanja hranom od farme do stola može doneti uštede u hrani uporedive sa optimizovanim hladnim lancima, prema studiji.
„Bio sam iznenađen kada sam otkrio obim naše mogućnosti za smanjenje gubitka i otpada hrane na globalnom nivou“, rekao je vodeći autor studije Aaron Friedman-Heiman, student master studija na U-M školi za životnu sredinu i održivost i Ross School of Business. „Približno polovina od otprilike 1,3 milijarde tona hrane koja odlazi na otpad godišnje može se rešiti optimizacijom lanca snabdevanja hranom.
Drugi autor je Šeli Miler, profesor na U-M školi za životnu sredinu i održivost i na Fakultetu inženjerskih nauka.
Gubici hrane proizvode oko 8% emisija gasova staklene bašte koje izazivaju ljudi. Nova studija U-M fokusira se na gubitke hrane u fazama lanca snabdevanja hranom od posle žetve do maloprodaje i ne bavi se gubicima na farmi ili kod kuće.
Studija obuhvata gasove staklene bašte koji se emituju tokom proizvodnje hrane. Ne uključuje emisije vezane za hlađenje ili druge operacije u lancu snabdevanja i ne uključuje emisije iz otpada hrane na deponijama.
Studija je otkrila da:
Za studiju, istraživači su napravili alat za procenu gubitka hrane kako bi procenili kako poboljšani pristup hladnom lancu može uticati na gubitak hrane i povezane emisije gasova staklene bašte za sedam vrsta hrane u sedam regiona. Koristili su podatke Organizacije UN za hranu i poljoprivredu i druge izvore.
Modeliranjem gubitaka hrane u svakoj fazi lanca snabdevanja, studija naglašava gde se hladni lanac može optimizovati da bi se smanjili gubici hrane i emisije. Istraživači su analizirali efekte prelaska sa trenutnog stanja nekonzistentnih hladnih lanaca promenljivog kvaliteta širom sveta na optimizovani sistem, definisan kao sistem sa visokokvalitetnim hlađenjem u svim fazama.
Studija procenjuje da bi loša infrastruktura hladnog lanca mogla biti odgovorna za do 620 miliona metričkih tona globalnog gubitka hrane godišnje, što rezultira emisijom od 1,8 milijardi tona ekvivalenta ugljen-dioksida, što je ekvivalentno 28% godišnje emisije gasova staklene bašte u SAD.
Istraživači kažu da će njihov prilagodljiv alat koji je jednostavan za korišćenje biti od koristi svima koji su uključeni u lanac snabdevanja hranom, uključujući poljoprivrednike, trgovce namirnicama, vladine zvaničnike i nevladine organizacije.
„Iako se infrastruktura hladnog lanca brzo povećava širom sveta, optimizovani hladni lanac će se verovatno razvijati različitim brzinama i na različite načine širom sveta“, rekao je Miler. „Ova analiza pokazuje da dok povećano hlađenje treba da dovede do poboljšanja i gubitka hrane i emisija gasova staklene bašte povezane sa gubitkom hrane, postoje važni kompromisi povezani sa poboljšanjima hladnog lanca prema vrsti hrane i regionu.
Ona je rekla da će odluke o investicijama morati da budu prioritetne kako bi se maksimizirali željeni rezultati i uticaji. Na primer, ako je glavni prioritet NVO zaustavljanje gladi, onda nadogradnje hladnog lanca koje obezbeđuju najveće sveukupno smanjenje gubitka hrane mogu najbolje ispuniti taj cilj.
Ali organizacije koje daju prioritet klimatskim akcijama mogu odlučiti da se fokusiraju na smanjenje gubitaka mesa, a ne na ukupne gubitke hrane.
Studija je otkrila da meso čini više od 50% emisija stakleničkih gasova povezanih sa gubitkom hrane, uprkos tome što čini manje od 10% globalnih gubitaka hrane po težini. Prema studiji, optimizovano hlađenje mesa moglo bi da dovede do eliminacije više od 43% emisija povezanih sa gubitkom mesa.
Istraživači naglašavaju da će stvarna količina uštede emisija gasova staklene bašte zavisiti od efikasnosti tehnologija hladnog lanca i intenziteta ugljenika u lokalnim električnim mrežama, pošto klimatske emisije povezane sa hlađenjem mogu biti značajne.
