Astronomi su rekonstruisali atmosferu egzoplanete Tylos (WASP-121b) u tri dimenzije, otkrivajući ekstremne vremenske prilike i rekordno brze vetrove. Ova ultra-vruća Jupiterova egzoplaneta, udaljena 880 svetlosnih godina, kruži izuzetno blizu svoje zvezde, što njenu atmosferu obogaćuje oblakom isparavajućih metala i padavinama tečnih safira i rubina. Zahvaljujući podacima prikupljenim sa četiri teleskopa Evropske južne opservatorije (ESO), naučnici su uspeli da zabeleže najsnažnije atmosferske struje do sada poznate.
Tylos je zbog svoje blizine matičnoj zvezdi gravitaciono zaključan, što znači da mu je jedna strana neprekidno okrenuta ka zvezdi. Ovo stvara ekstremne temperaturne razlike i pokreće moćne vetrove koji sežu u stratosferu. Tokom posmatranja, zabeležena je brzina vetra od 13,7 km/s u jutarnjim satima, dok je do večeri porasla na 26,8 km/s, što predstavlja najbrži atmosferski mlaz ikada otkriven. Takođe, identifikovane su vertikalne cirkulacije koje prenose energiju u dublje slojeve atmosfere.
Analiza spektralnih podataka otkrila je složenu atmosferu sa više slojeva različitih hemijskih elemenata. U najnižem sloju vetrovi prenose oblake od isparavajućeg gvožđa i titana, dok se iznad njih nalaze slojevi natrijuma i vodonika, pri čemu se gornji sloj atmosfere postepeno gubi u svemiru. Ova struktura razlikuje Tylos od svih do sada proučavanih planeta i postavlja nove izazove u razumevanju atmosferskih dinamika.
Posebno značajno otkriće je potvrda prisustva titana, koji je ranije bio neuhvatljiv u analizama atmosferskog sastava Tylosa. Njegova detekcija u dubljim slojevima atmosfere pruža novi uvid u hemijske procese koji oblikuju ekstremne svetove poput ovog. Dva naučna rada objavljena u vezi s ovim istraživanjem otvaraju vrata detaljnijim studijama egzoplanetarnih vremenskih sistema i atmosferskih cirkulacija.
Ovo istraživanje predstavlja važan korak napred u proučavanju egzoplaneta, demonstrirajući moć savremenih astronomskih instrumenata u otkrivanju hemijskog sastava i vremenskih obrazaca na planetama udaljenim stotinama svetlosnih godina. Naučnici veruju da su ovi rezultati samo početak budućih otkrića koja će revolucionisati razumevanje klimatskih sistema van našeg Sunčevog sistema.
