Analiza pčelinjeg voska u upravljanim košnicama pčela u Njujorku otkrila je širok spektar ostataka pesticida, herbicida i fungicida – izlažući sadašnje i buduće generacije pčela dugotrajnoj toksičnosti.
Studija napominje da ljudi mogu biti slično izloženi kroz kontaminirani med, polen i vosak u kozmetici. Iako hemikalije koje se nalaze u vosku nisu korisne za ljude, malo je verovatno da će male količine u ovim proizvodima predstavljati veliki rizik po ljudsko zdravlje, u poređenju sa njihovim uticajem na pčele.
Pčele godinama ponovo koriste vosak, uzrokujući akumulaciju hemikalija, uključujući i one koje se više ne koriste u Njujorku, ali ostaju u pčelinjem vosku.
„Pošto se pesticidi mogu akumulirati u vosku, važno je za pčelare da nastave da uklanjaju stari vosak svakih nekoliko godina i da ga pčele zamene kako bi se osiguralo da društva i pčelinji proizvodi ostanu zdravi“, rekla je dr Karin Bišof, veterinar i vanredni profesor. prakse na Odseku za populacionu medicinu i dijagnostičke nauke Visoke veterinarske škole i glavni autor studije.
Toksični ostaci dospevaju u pčelinji vosak iz nektara i polena biljaka koje su prskane pesticidima, kao i iz lekova i pesticida koje pčelari primenjuju na košnice radi poboljšanja zdravlja pčela. Pčele koriste vosak za pravljenje saća koje sadrži ćelije koje čuvaju njihovo leglo, med i polen. Toksikanti, uključujući insekticide, herbicide i fungicide iz okolnih poljoprivrednih područja, mogu uticati na zdravlje pojedinih radnika i legla (jaja, larve i kukuljice).
Zdrave pčele su od vitalnog značaja za privredu i poljoprivredu Njujorka. Državna pčelarska industrija je 2020. proizvela blizu 11 miliona dolara vrednog meda i godišnje generiše 300 miliona dolara u uslugama oprašivanja za poljoprivredu, navodi list.
Istraživači su analizirali vosak koji su donirali hobi i komercijalni pčelari, kao i pčelari sa strane, koji prodaju pčelinje proizvode. Uzorke iz 72 upravljane pčelinje kolonije analizirali su koautori dr Scott McArt, vanredni profesor entomologije na Fakultetu za poljoprivredu i nauke o životu, i Nicholas Baert, bivši istraživač saradnik u McArt-ovoj laboratoriji.
Pesticidi su pronađeni u svim uzorcima i istraživači su izbrojali do 34 fungicida, 33 insekticida i 22 herbicida, pri čemu je svaki uzorak voska u proseku imao oko 18 ostataka. Vosak koji su slali komercijalni pčelari sadržao je najviše ostataka (u proseku 22 po uzorku), zatim hobisti (16 ostataka) i bočne linije (12 ostataka).
„Komercijalni pčelari su imali najviše pesticida, što ima smisla jer su te pčele izložene mnogo različitih useva, a farmeri mogu koristiti različite pesticide za svaki“, rekao je Bišof.
Najčešće pronađene hemikalije, u 86% uzoraka, su akaricidi, klasa insekticida koje pčelari koriste za zaštitu pčela od varoe. Ove grinje su veoma velike u poređenju sa pčelama (uporedivo sa krpeljem veličine grejpfruta na čoveku) i povezane su sa veoma velikim gubicima pčela tokom zime.
„Dok su varoacidi štetni za pčele, nanose manje štete od parazita koje kontrolišu“, rekao je Bišof.
Skoro svaki uzorak (98,6%) je sadržao piperonil butoksid, jedinjenje koje čini životinje, insekte i gljive osetljivijim na insekticide i fungicide, što ih čini efikasnijim.
Sistemski insekticidi (stavljeni na seme pre sadnje i širenje na sve delove biljke dok raste), nazvani neonici, takođe su bili uobičajeni u uzorcima.
Prateći rad, „Uloga veterinarskog dijagnostičkog toksikologa u zdravlju pčelinjaka“, koji je vodio Bišof, takođe je objavljen u Journal of Veterinari Diagnostic Investigation.
Razumevanje koji zagađivači utiču na domaće pčele može pomoći istraživačima da bolje zaštite druge oprašivače, uključujući divlje pčele i druge insekte, kao i ptice i slepe miševe, rekao je Bišof.
„Zaštita ovih drugih vrsta takođe će pomoći da se očuva raznolikost u ljudskoj ishrani, jer se toliko hrane koju jedemo oslanja na domaće i divlje oprašivače“, rekla je ona.
Dženifer Mojsef, menadžer toksikološke laboratorije (gde je Bišof direktor) u Dijagnostičkom centru za zdravlje životinja (CVM), koautor je drugog rada.
