Peščane plaže Floride nisu samo prelepe i jedna od najvećih zarada u ekonomiji države zasnovanoj na turizmu. Oni su takođe prva linija odbrane od olujnih poplava tokom uragana.
Sada, nakon udara na obe obale tokom sezone uragana 2022. koja se završila u sredu, tim plažama je očajnički potrebna popravka. Čak i pre nego što je sezona uragana počela 1. juna, 426 od 825 milja peščanih plaža Floride navedeno je kao „kritično erodirano“ u junskom izveštaju državnog Odeljenja za zaštitu životne sredine.
Zatim su uragani Ijan i Nikol doneli jedan-dva udar vetra i talasa koji su razbijali plažu. Šteta na plažama bila je velika, posebno duž severoistočne obale Floride.
„Naš sistem dina je sistem zaštite obale“, rekao je Džonatan Lord, direktor za upravljanje vanrednim situacijama za okrug Flagler na severoistoku Floride. „Pošto su dine toliko oštećene od Iana, Nikol nije trebalo mnogo da ih dodatno ošteti i izazove poplave u mnogim naseljima.
Decenijama Florida obnavlja svoje plaže iskopavanjem ili transportom više peska. Ali praksa postaje sve izazovnija – i skuplja, zahvaljujući rastućoj ceni peska kvaliteta na plaži. Naslage peska na moru, posebno na jugoistočnoj obali Floride, se smanjuju nakon decenija ponovljenih projekata obnove plaža. Dok se lokalne samouprave prepiru oko prava na korišćenje preostalog peska, njegova cena raste.
„Pesak je kao zlato“, rekla je Mišel Hamor, šefica planiranja za kancelariju inženjerskog korpusa američke vojske u Norfolku u Virdžiniji, koja predvodi napore da se razvije plan vredan 6 milijardi dolara za zaštitu okruga Majami-Dejd od olujnog udara. „Postoji mnogo projekata koji se oslanjaju na to, a to je ograničen resurs.“
A nadolazeći porast nivoa mora, koji ubrzava tempo erozije plaža na razvijenim obalama, samo će učiniti buduće napore Floride da zaštiti svoje plaže komplikovanijim i skupljim.
Nestašica peska
Ima dosta peska u relativno plitkoj vodi na kontinentalnom pojasu koji okružuje Floridu. Ali nije sve dovoljno dobro za državne plaže. Pesak koji ima pogrešnu boju ili vrstu zrna može naštetiti biljkama i životinjama, poput morskih kornjača koje grade svoja gnezda duž obale Floride.
Postoje i ekonomski razlozi: Florida troši milijarde dolara godišnje reklamirajući turistima svoje netaknute plaže sa belim peskom. Natovarivanje obale peskom lošijeg kvaliteta moglo bi učiniti državu manje atraktivnom destinacijom za odmor.
Od 1935. godine, Florida je iskopala ili iskopala oko pola triliona tona visokokvalitetnog peska da bi održala svoje erodirajuće plaže, prema Nacionalnoj bazi podataka o hrani za plaže koju su razvili Američko udruženje za očuvanje obale i plaža i Vojni korpus. Ali zalihe dobrog peska u državi su na izmaku — i kada te naslage nestanu, neće se vratiti uskoro, kaže Stephen Leatherman, profesor nauke o obali na Međunarodnom univerzitetu Florida.
„Za sve praktične svrhe, oni su potrošeni“, rekao je Leatherman. Novom pesku su potrebne hiljade godina da se formira, a postojeći pesak je teško ponovo upotrebiti. Kada se pesak kvaliteta za plažu erodira od obale, on se rasuti po kontinentalnom pojasu u tankim slojevima koji su previše oskudni da bi se ponovo iskopavali.
Problemi erozije u Majami Biču
Majami Bič može ponuditi viziju budućnosti Floride. Godine 1968., armijski korpus je započeo projekat obnove plaže na desetak milja obale u Majami Biču, Surfsajdu i Bal Harboru koji još uvek traje. Ali okrug Majami-Dejd, koji se nalazi na izuzetno uskom delu epikontinentalnog pojasa koji je na nekim mestima širok samo milju i po, iscrpeo je svoje zalihe peska na moru 2014.
Od tada, Majami Bič je morao da se oslanja na pesak dovezen kamionima iz centralne Floride, koji je skuplji. Nekoliko rudnika je raštrkano duž unutrašnjeg naslaga peska poznatog kao Formacija Cipresshead, deonice izumrle plaže koja se proteže zapadno od jezera Okeechobee do Džeksonvila duž onoga što je nekada bila obala Floride. Kamioni damperi vuku pesak od centralne Floride do Majami Biča, krećući se duž avenije Kolins pre nego što ispuste desetak kubnih jardi peska na plažu koja erodira.
Vojni korpus trenutno troši 40 miliona dolara na kamione u 835.000 kubnih jardi peska da bi obnovio oko dve milje obale u Majami Biču, projekat koji će zahtevati desetine hiljada putovanja kamionom. Budžet izlazi na nešto manje od 50 dolara po kubnom jardu peska – nekada nezamisliva cena za obnovu plaže.
„Za pesak sada trošite 30 do 50 dolara po kubnom jardu“, rekla je Karin Erikson, predsednica Erickson Consulting Engineers, firme iz Sarasote koja već tri decenije radi na sanaciji plaža na Floridi. „Sredinom 90-ih mislili smo da je skupo ako plaćamo 12 dolara po kubnom jardu. 10 do 12 dolara je bila standardna stopa.“
Porast nivoa mora pojačava eroziju plaža
U budućnosti, prema trenutnim projekcijama, plaže na Floridi će verovatno brže erodirati zahvaljujući klimatskim promenama. „Porast nivoa mora odgovoran je za eroziju plaža“, rekao je Leatherman. „Nema načina da se zaobiđe.“
Porast nivoa mora ugrožava plaže na dva načina. Prvo, viši nivo mora znači da će voda pokriti veći deo plaže. Na praznim, nerazvijenim obalama, pesak sa plaže bi se gurnuo u unutrašnjost, što bi dovelo do povlačenja plaže. Ali veći deo obale Floride je izgrađen kućama, hotelima, ulicama, morskim zidovima i drugim strukturama koje sprečavaju da se plaža pomeri unazad. Dakle, umesto da migrira, plaža će postati tanja, kaže Leatherman.
U međuvremenu, viši nivoi mora takođe pojačavaju efekat talasa i olujnih udara. Povećanje nivoa mora destabilizuje postojeće plaže i omogućava da se erodirajući pesak izvuče dalje u more, kaže Leatherman. Na taj način, kada dođe oluja, može da napravi veću štetu na plaži.
Sve to znači da će izazovi erozije Floride biti samo teži. Dodavanje peska na plaže može ponuditi državi privremeno olakšanje, rekao je Leatherman. Ali vi samo lečite simptome, ne lečite bolest“, rekao je on. „Bolest je porast nivoa mora.
Troškovi obnove plaže
Tokom proteklih 87 godina, Florida je potrošila najmanje 1,9 milijardi dolara na ishranu plaža, prema Nacionalnoj bazi podataka o hrani za plaže. Državna vlada sada troši oko 30 do 50 miliona dolara godišnje na održavanje svojih plaža, a lokalne samouprave doprinose otprilike isto toliko.
Nakon uragana, država i okrugi obično mogu ubediti saveznu vladu da plati račun za obnovu plaže. Ali van vanrednih situacija, armijski korpus preuzima samo delić računa, ostavljajući okruge Floride i državu da desetine miliona dolara iz svojih budžeta posvete ishrani plaža.
Državni i lokalni zvaničnici, međutim, imaju malo drugih izbora. Erikson, priobalni inženjer, kaže da bi Florida trebalo da izgradi infrastrukturu za sprečavanje erozije, poput obalnih prepona, na više svojih plaža. Lord, menadžer za hitne slučajeve okruga Flagler, kaže da će Floriđani možda morati da se udalje od obala na kraju. Ali niko ne veruje da Florida i njene lokalne vlade mogu jednostavno prestati da troše novac na obnovu plaža.
„Odgovor je, da, moraćemo to da radimo iznova i iznova. Sve dok želimo da zaštitimo ono što imamo“, rekao je Lederman. „U jugoistočnoj Floridi duž obale ima preko trilion dolara nekretnina. Ko će otići od svega toga?“
