Peru je izgubio više od polovine svoje površine glečera u poslednjih šest decenija, a 175 glečera je izumrlo zbog klimatskih promena između 2016. i 2020. godine, rekli su u sredu peruanski naučnici iz državne agencije koja proučava glečere.
„Za 58 godina izgubljeno je 56,22% glacijalne pokrivenosti zabeležene 1962. godine“, rekla je Majra Mehija, zvaničnik peruanskog Nacionalnog instituta za istraživanje planinskih glečera i ekosistema, ili Inaigem.
Faktor koji izaziva najveći uticaj je povećanje prosečne globalne temperature, što izaziva ubrzano povlačenje glečera, posebno onih u tropskim oblastima, rekao je za Asošijeted pres Hesus Gomes, direktor istraživanja glečera u Inaigemu.
Južnoameričkoj zemlji je ostalo 1.050 kvadratnih kilometara (405 kvadratnih milja) glacijalne pokrivenosti, što predstavlja oko 44% onoga što je zabeleženo 1962. godine, kada je izvršen prvi popis glečera.
Mehia, stručnjak za glaciologiju, rekao je da postoje neki planinski lanci u Peruu gdje su glečeri skoro nestali, odnosno Čila, koja je izgubila 99% svoje glacijalne površine od 1962. godine.
Čila je ključna jer prve vode iz kojih nastaje reka Amazon, najduža i najmoćnija na svetu, spuštaju se sa glečera.
Beatriz Fuentealva, predsednica Inagema, rekla je da gubitak glečera povećava rizik za one koji žive u ravničarskim oblastima, kao što je bio slučaj 1970. godine kada se ogroman ledeni pokrivač sa snegom prekrivenog Huaskarana, u severnim Andima, odlomio nakon Zemljotres jačine 7,9 stepeni Rihterove skale, koji je pao na lagunu i izazvao lavinu blata koja je uništila grad Jungaj i ostavila više od 20.000 mrtvih.
