Nakon godina šarmiranja miliona ljudi širom sveta svojim krznenim telima i nespretnim ludorijama, džinovske pande rođene u inostranstvu prilagođavaju se novim životima u Kini.
Pahuljasti izaslanici su pozajmljeni zoološkim vrtovima u inostranstvu u okviru pekinške „panda diplomatije“, a potomci su vraćeni u Kinu u roku od nekoliko godina od njihovog rođenja da bi se pridružili programima uzgoja.
I dok sede među lišćem u centrima za očuvanje u jugozapadnoj Kini i žderu bambus, ne shvataju svoju diplomatsku ulogu – ili ključnu ulogu koju bi mogli da odigraju u spasavanju svoje vrste od izumiranja.
„Naš posao je veoma intenzivan i hitan i moramo da popunimo populacije divljih pandi (sa njima) u zatočeništvu“, rekao je novinarima Zhang Hemin, glavni stručnjak u Kineskom centru za očuvanje i istraživanje džinovskih pandi (CCRCGP). nedavna turneja za štampu.
Iza njega, panda rođena u SAD Bei Bei je svojim šapama prebirala izdanke bambusa dok je sedeo u svojoj izložbi u bazi Jaan u provinciji Sečuan.
„Nakon četvrtog nacionalnog popisa džinovskih pandi, otkrili smo da je naša divlja populacija formirala 33 džinovske populacije, ali 22 od ovih populacija su relativno male“, objasnio je on.
„Ako im ne pomognemo, možda će biti u opasnosti od izumiranja u narednih 30 do 50 godina.
Pande, poreklom iz planinskih venaca u provincijama Sečuan, Šanksi i Gansu, prvi put su stavljene u kapacitet 1980-ih da bi ih spasle od gladi, rekao je Ki Dunvu iz Centra za istraživanje ponovnog uvođenja i uzgoja Dujiangian.
Većina je kasnije puštena na slobodu, ali program uzgoja je od tada doveo do toga da je populacija u zatočeništvu narasla na više od 700, prema Džangu.
Od 2003, Ki je rekao da je 12 pandi u zatočeništvu — 11 iz CCRCGP i jedna iz posebne agencije — pušteno u divljinu, a 10 je preživelo.
Međutim, pandemija COVID-a dovela je do toga da su napori za obnavljanje stavljeni na čekanje na pet godina.
Osim što pripremaju sisare za opasnosti života u divljini, vlasti treba da osiguraju da se pošalju u staništa sa dovoljno bambusa i prostora, dodao je Ki.
Procenjuje se da je u divljini ostalo 1.860 džinovskih pandi, prema ekološkoj grupi VVF.
Ali životinje, koje su uklonjene sa liste ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode 2016. godine, i dalje se suočavaju sa ozbiljnim pretnjama zbog gubitka staništa i fragmentacije.
Zvaničnici rade na povezivanju staništa kako bi se pandama omogućilo da se mešaju i razmnožavaju, sa više od 40 rezervata prirode koje su sada grupisane kako bi formirali Nacionalni park Džinovske pande koji pokriva skoro 22.000 kvadratnih kilometara (8.500 kvadratnih milja).
Napore za očuvanje delimično finansiraju strani zoološki vrtovi, koji Kini plaćaju milione dolara na osnovu višegodišnjih sporazuma za pozajmljivanje pandi.
Zoološki vrtovi se nadaju da će medvedi postati zvezdane atrakcije koje privlače više posetilaca, dok Kina ima koristi od projektovanja mekše slike.
Ali u isto vreme, oseka i oseka diplomatskih odnosa dovela je do toga da je Peking nedavno povukao nekoliko pandi nakon što su im istekli krediti.
Jedine britanske pande, Tian Tian i Iang Guang, napustile su Škotsku u decembru nakon 12 godina bez mladunaca.
A tri pande iz Nacionalnog zoološkog vrta u Vašingtonu su se u novembru vratile u Kinu u jednom pravcu.
Neki napuštaju Kinu: Peking je u februaru rekao da je potpisao sporazume o slanju pandi u San Dijego, a dve će se vratiti u Vašington pre kraja 2024.
U Jaanu, panda rođena u Holandiji Fan Ksing, koja je u septembru doletela u Kinu, dremala je u svojoj izložbi dok je čuvar Li Sjaojan posmatrao.
Fan Ksing, rođena u maju 2022, polako se prilagođava novoj ishrani i okruženju – uključujući učenje kako da razume kineski.
„Kada se prvi put vrate, pričaćemo malo engleskog sa onima koji govore engleski, a onda ćemo se polako preći na kineski jezik“, rekla je ona za AFP.
„U ovom procesu, moramo ga odgajati s ljubavlju i pažnjom i izgraditi dobar odnos sa čuvarima.“
