Tokom nedavnih perioda neobično tople vode u zalivu Aljaske, mladi pacifički bakalar u sigurnim utočištima blizu obale gde obično provode svoju adolescenciju nisu iskusili zaštitne efekte koje ta područja obično pružaju, pokazalo je novo istraživanje Državnog univerziteta Oregon.
Umesto toga, tokom morskih toplotnih talasa 2014–16. i 2019. godine, mladi bakalar u ovim priobalnim „rasadnicima“ oko ostrva Kodiak na Aljasci doživeo je značajne promene u svom obilju, stopama rasta i ishrani, a istraživači procenjuju da je samo najvećih 15–25% ostrvske populacije bakalara preživelo je leto. Čak i nakon što su se visoke temperature spustile, bakalar tek treba da se vrati na veličinu talasa pre toplote i ishranu.
Nalazi, objavljeni danas u časopisu Scientific Reports, mogu imati šire implikacije na populacije morskih riba širom sveta, pošto morski talasi toplote postaju duži i češći sa klimatskim promenama, rekli su istraživači.
„Ova obalna staništa ne podržavaju ribu na isti način kao što su to činili kao rezultat morskih toplotnih talasa“, rekla je glavna autorka Hilari Talman, diplomirana studentkinja OSU-ovog Odeljenja za ribarstvo, divlje životinje i nauke o zaštiti. „To je novo otkriće, jer ne gledamo uvek na rasadnike kao na mesto gde bi se smrtnost koja selektuje veličinu mogla brzo pojaviti.“
Pacifički bakalar, popularan izbor za ribu i pomfrit, drugi je po veličini komercijalni ribolov kopnene ribe na obali Aljaske. Komercijalna žetva 2022. iznosila je 403 miliona funti i procenjena je na 225 miliona dolara, prema NOAA Fisheries. Bakalar takođe ima dugu istoriju u kulturi Aljaske i važan je za autohtone zajednice u regionu.
Rasadnici su plitke oblasti duž obale sa puno vodene vegetacije, uključujući runolistu, alge i alge, koje privlače mnogo hrane za ribe i pružaju mesta za skrivanje gde mogu da izbegnu predatore. Obično se smatraju sigurnim utočištem za mali pacifički bakalar—područja gde ribe odlaze sa oko 3 meseca da jedu i rastu koliko mogu tokom svog prvog leta i jeseni.
Ali tokom dva nedavna morska toplotna talasa u zalivu Aljaske, temperatura vode je zabeležena na 58 stepeni Farenhajta, skoro 6 stepeni iznad normalne. Zajedno, ova dva toplotna talasa se smatraju najekstremnijim događajima zagrevanja zabeleženim u severoistočnom Tihom okeanu, a efekti na populaciju bakalara bili su toliko ozbiljni da je ribolov zatvoren 2020., a savezna katastrofa je proglašena 2022. godine.
Prethodno istraživanje OSU otkrilo je da su više temperature izazvale raniju reprodukciju i visoku smrtnost kod mladih pacifičkih bakalara. Nova studija se fokusira na fiziološke poremećaje koje su mladi bakalar iskusili dok su bili u obalnim rasadnicima.
Istraživači su koristili mladi pacifički bakalar koji je sakupio NOAA Alaska Fisheries Science Center Fisheries Behavioral Ecologi program sa 16 lokacija oko ostrva Kodiak sredinom jula i krajem avgusta za godine 2006-2019. Ovo uzorkovanje je bilo deo rutinskog praćenja populacije za ribolov bakalara.
Za julski uzorak, istraživači su pogledali otolite riba, sitne koštane strukture koje beleže rast ribe sličan prstenovima drveća. Merenje otolita omogućilo je istraživačima da izračunaju preciznu stopu rasta riba do datuma uzorkovanja u julu, a zatim izračunaju njihovu projektovanu veličinu na osnovu održavanja iste stope rasta u avgustu.
Međutim, kada su pogledali avgustovski uzorak, ribe su bile 30% veće od veličine predviđene utvrđenom stopom rasta, a male ribe u uzorku gotovo da nije bilo. Jedini način na koji su istraživači mogli da objasne veličinu ribe u avgustu bio je da uklone sve male ribe iz julskog uzorka i ostave samo 15-25% najvećih riba prateći projektovanu putanju stope rasta.
„Ako smo uklonili male momke i povećali velike momke—najviših 15–25%—do avgusta na osnovu stopa rasta koje smo videli ranije tokom leta, onda smo dobili raspon veličina koji vidimo u tim godinama toplotnog talasa, “, rekao je Thalmann. „Važno je pokazati da se sa ovakvim toplotnim događajima, smrtnost selektivna po veličini može nastaviti u populaciji bakalara izvan njihovog ranog života u otvorenoj vodi“, gde larve provode svoja prva tri meseca.
Smrtnost selektivna po veličini je fenomen preživljavanja koji je određen veličinom organizma; ovde izgleda da su preživele samo najveće ribe.
„Videli smo ove razlike u veličini u rasadniku, i pokušali smo da ih objasnimo stopama rasta i pokušali da ih objasnimo ishranom, ali nismo mogli sve da objasnimo“, rekao je Thalmann. „Postojalo je nešto tamo, verovatno smrtnost koja je selektivna po veličini, što je bio glavni pokretač onoga što smo videli.“
Idući napred, istraživači kažu da promene uslova u okeanu mogu značiti da pacifički bakalar mora da se pomeri severnije kako bi pronašao optimalno okruženje za rast, ili može doći do pomeranja ka većem bakalara koji je jedini koji će preživeti i dati genetske informacije narednim generacijama.
„Ako se morski toplotni talasi nastave, verovatno će doći do nekih promena i u distribuciji i u kvalitetu ovih populacija“, rekao je Thalmann. „Ne mislim da je to kraj ribe i pomfrita, ali mislim da je to opomena za klimatske promene i promenljivu dinamiku ribolova na toplim temperaturama.“
