Naučnici su otkrili izuzetan slučaj delimično toplokrvne ribe, što je suštinski promenilo naše razumevanje fiziologije riba.
Činjenica da ajkule (Cetorhinus maximus) pokazuju povišenu telesnu temperaturu dok plivaju je kao „otkrivanje da krave imaju krila“, kaže morski biolog Nikolas Pejn sa Triniti koledža u Dablinu u Irskoj.
Od svih vrsta ajkula i riba koje danas žive u Zemljinim okeanima, oko 99,9 odsto se smatra hladnokrvnim.
Pre samo 50 godina stručnjaci su shvatili da neke vrste ajkula i tune, poput velike bele ajkule ili plave tune, nisu hladne kao voda u kojoj plivaju.
Neki delovi ovih riba su topliji od okolnog okeana, što znači da nisu potpuno ektotermni ili hladnokrvni. Umesto toga, oni se smatraju „regionalno endotermnim“ ili toplokrvnim.
Pošto su praktično sve ove ribe grabljivice, naučnici su jednom pretpostavili da je njihov novi cirkulatorni sistem nekako obezbedio svoju poziciju na vrhu lanca ishrane okeana.
Ali to možda ipak nije slučaj.
Nova studija o ajkuli koja se sporo kreće sugeriše da se regionalna endotermija ne pojavljuje samo kod predatora na vrhuncu.
Takođe se može pojaviti u velikim, pasivnim hranilicama.
Kada su Pejn i njegove kolege označili divlje morske pse elektronskim biologerima, međunarodni tim istraživača izmerio je višu temperaturu potkožnog tkiva od očekivane.
Zabeležene temperature su ličile na druge regionalne endoterme, poput velike bele.
„[Do] sada smo mislili da je regionalna endotermija pronađena samo kod vrsta grabljivica koje žive na visokim pozicijama u morskoj mreži hrane“, objašnjava Pejn.
„Sada smo pronašli vrstu koja pase na sićušnom planktonu, ali takođe deli te prilično neuobičajene regionalne endotermne karakteristike, tako da ćemo možda morati da prilagodimo naše pretpostavke o prednostima takvih fizioloških inovacija za ove životinje.“
Kada su istraživači secirali dve mrtve ajkule, primetili su neobičnu količinu kompaktnih mišića oko njihovih srca.
Ovo sugeriše da ajkule mogu da održavaju viši krvni pritisak i protok krvi od većine drugih riba, olakšavajući toplije mišiće i možda im omogućavajući da migriraju i efikasnije se hrane u hladnijim vodama.
Ali ova fiziologija verovatno nije evoluirala da lovi plen koji se brzo kreće. Niti je to nužno zbog ogromne veličine tela ajkule, koja može dostići i do 12 metara dužine.
Na kraju krajeva, hladnokrvna kit ajkula može narasti i do 10 metara u dužinu, a ipak ima manje od 15 puta veći procenat kompaktnog srčanog mišića od ajkule koja se kupa.
Pa zašto je ajkula koja se kupa tako izuzetno topla?
Uprkos tome što se dosta vremena kreću usporeno, ponekad se zna da ajkule koje se penju znatno ubrzavaju tokom hranjenja.
Zašto to rade kada je njihov plen tako spor je misterija, ali to može imati veze sa prevazilaženjem otpora, čime se „očuva efikasnost hranjenja“ u hladnijoj vodi.
Prethodne studije su takođe otkrile da toplokrvne ribe iz regiona mogu plivati 1,6 puta brže od svojih hladnokrvnih kolega – pružajući moguću evolucionu prednost jedinstvenom sistemu cirkulacije.
„Ajkula koja se kupa je sjajan primer koliko malo znamo o vrstama ajkula uopšte“, kaže zoolog Hejli Dolton iz Trinitija.
„To što još imamo mnogo toga da otkrijemo o drugoj najvećoj ribi na svetu – tako ogromnoj, harizmatičnoj životinji da bi je većina ljudi prepoznala – samo naglašava izazov sa kojim se suočavaju istraživači da prikupe šta mogu o vrstama kako bi pomogli u efikasnim strategijama očuvanja.“
