Napori da se podstakne vakcinacija mogli bi biti dobro da se iskoriste pozitivna osećanja i akcije između različitih društvenih grupa, prema studiji o stavovima prema vakcinama među pristalicama pokreta Black Lives Matter.
Studija psihologa sa UCLA, objavljena u časopisu Social Science and Medicine, pokazala je da su ljudi koji su izrazili podršku BLM pokretu u svim rasnim, etničkim i prihodovnim grupama manje oklevali oko primanja vakcina protiv COVID-19 od onih koji nisu. Dokazi sugerišu da bi altruistička osećanja u vezi sa interakcijama između članova različitih društvenih grupa mogla da doprinesu smanjenju neodlučnosti u vezi sa vakcinacijom.
„Otkrili smo da podrška BLM-u ili drugim antirasističkim aktivnostima može imati dalekosežne, verovatno nenamerne, ali pozitivne rezultate po javnom zdravlju“, rekla je prva autorka Tifani Branon, docentka psihologije UCLA.
„Napori da se ljudi vakcinišu protiv COVID-19 ili drugih bolesti obično uključuju kampanje zasnovane na medicinskim činjenicama“, rekao je Brannon. „Naš rad sugeriše da bi promovisanje prosocijalnih stavova – zabrinutost između grupa, sagledavanje stvari iz perspektive druge grupe i korišćenje privilegija da budemo dobri saveznici grupama sa manje prednosti – moglo da dopuni ove napore.
Brannon i Rilei Marshall, student doktorskih studija UCLA, počeli su sa idejom da su sistemski rasizam i COVID-19 „pandemije blizanaca“, koncept podržan istorijskim i epidemiološkim podacima. Pošto su oba pitanja ukorenjena u međusobno povezanim istorijskim i savremenim rasnim i etničkim nejednakostima, istraživači su pretpostavili da bi oni takođe mogli imati isprepletena rešenja.
Predvideli su da će se podrška neke osobe BLM-u i drugim pokazateljima vezanim za BLM proteste i diskurs – kao što su Gugl pretrage – odnositi na manje oklevanja u vezi sa vakcinama.
Da bi testirali svoju hipotezu, dizajnirali su tri studije. Prva je ispitala odnose između broja prisutnih na protestima BLM-a, Google pretraga i izveštaja vesti za period od šest nedelja 2021. Studija je koristila podatke o stavovima ljudi prema vakcinama iz Ankete o pulsu domaćinstva američkog Biroa za popis stanovništva. Brannon i Marshall su otkrili da kako je interesovanje i učešće u BLM aktivnostima raslo, oklevanje u vezi sa vakcinom opada.
Druga studija je analizirala da li postoje veze među podrškom ljudi za podršku BLM-a, oklevanjem u vezi sa vakcinom i prosocijalnim međugrupnim stavovima među rasnim i etničkim manjinama i belim ispitanicima. Istraživači su koristili podatke iz istraživanja američkih nacionalnih izbornih studija koje je ispitanicima postavljalo pitanja o njihovoj političkoj pripadnosti i stavovima prema protestima, drugim društvenim grupama, rasizmu i vakcinama.
Istraživači su otkrili da je podrška BLM-u povezana sa manjim neodlukom o vakcini u svim grupama. Jedan od mogućih razloga, prema studiji, jeste to što su oni koji podržavaju pokret takođe imali prosocijalne stavove prema različitim grupama.
U trećoj studiji, istraživači su pokušali da repliciraju nalaze prve dve, ali koristeći podatke iz drugog izvora, Pev Research Center. Rezultati su bili veoma slični drugoj studiji: manja neodlučnost u vezi sa vakcinom u svim društvenim grupama među ljudima koji su izrazili podršku BLM-u.
Maršal je rekao da bi korelacije mogle biti zato što ljudi koji izražavaju brigu za druge – kroz podršku BLM-a, na primer – pretvaraju se u spremnost da se vakcinišu, takođe iz brige za druge. Autori zaključuju da promovisanje prosocijalnih stavova između grupa može biti posebno važno kada se radi o složenim pitanjima javnog zdravlja kao što je COVID-19 koji imaju drastično različite efekte na različite rasne i etničke grupe.
„Ovaj rad pokazuje važnost proširenja našeg delokruga u pokušaju da razumemo ponašanje vakcinacije“, rekao je Maršal. „Prosocijalni stavovi mogu igrati ključnu ulogu u podsticanju pojedinaca da uzmu u obzir zdravlje onih oko sebe kada donose takve odluke, a ovi stavovi mogu proizaći direktno iz naših interakcija i brige za druge.
