U južnom kolumbijskom departmanu Guaviare, na pragu Amazonije, stočari se bave praksom koja pobija njihovu reputaciju da uništavaju džunglu. Sade drveće.
U okviru eksperimenta započetog 2020. godine, desetine farmera iz Guaviarea preselilo je svoju stoku u manje ograđene prostore i primenilo rotacione pašnjake, vraćajući ogromne delove zemlje prirodi i ponovo zasađujući izgubljenu šumu.
„O šumi se brine jer više ne sečemo drveće“, rekla je za AFP farmerka mleka Olga Martinez (65).
Područje je bilo naseljeno krajem 20. veka prilivom doseljenika privučenih obećanjem „zemlja bez ljudi za ljude bez zemlje“.
Sama Martinezova je prvi put stigla u Gvavijare pre nekih 45 godina, kada je pejzaž bio „planinska džungla“.
Ona i drugi su to ubrzo promenili, krčeći ogromne delove prašume za pašnjake i useve.
Iz vazduha se jasno vidi kako ljudska ekspanzija oduzima ogromne zalogaje guste vegetacije koja okružuje San Jose de Guaviare, glavni grad departmana.
Ali promena pušta korene.
Martinez i još 34 farmera Guaviare potpisali su program očuvanja kojim upravlja francuska vladina šumarska agencija ONF i njen lokalni ogranak ONF Andina.
Od prošle godine zasadila je oko 1.200 stabala na svom imanju od 55 hektara (135 hektara) a da nije morala da se odrekne nijednog grla stoke.
Koristi su bile višestruke.
„Krave daju više mleka, ugojile su se, telad su lepa“, rekla je ona o novoj praksi da se krave hrane u jednom oboru dok se ne iscrpi trava, pa se premeste u sledeći i tako dok se prva oporavi.
„To me je ispunilo radošću. Stoka na tim velikim pašnjacima ništa ne radi nego trči. Čak ni ne jedu“ jer gaze travu, rekla je ona.
Uzgajivači stoke poput Martineza dobijaju drveće za sadnju u okviru projekta pod nazivom Terramaz, kao i savete i opremu da izvuku maksimum iz svojih stada.
Dok su rančevi u Guaviareu navikli da izdržavaju oko 0,8 goveda po hektaru, učesnici programa Terramaz povećali su taj odnos na 3,5 grla po hektaru, prema ONF-u — koji se i dalje smatra dovoljnim prostorom za roming.
Do sada je projektom obnovljeno 915 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Kolumbija ima oko 30 miliona grla stoke koja zarađuju 1,7 odsto svog BDP-a – duplo više od kafe, prema statistici industrije.
„Ekstenzivno stočarstvo je jedan od glavnih pokretača krčenja šuma u našem odeljenju“, rekla je Ksismena Martinez iz kancelarije guvernera Guaviarea.
„Model se sastojao od seče šume za sadnju pašnjaka… to je veoma isplativa aktivnost“, rekla je ona.
Departman je izgubio oko 25.000 hektara šume 2021. godine, prema zvaničnoj statistici.
Prašume se često nazivaju „pluća Zemlje“, upijajući CO 2 koji zagreva planetu i izbacujući kiseonik koji daje život. Njihova zaštita je ključna u borbi protiv klimatskih promena.
Nelci Rodriguez, 49, je još jedan volonter projekta koji je video povećanje produktivnosti njenog stada.
„Zato što manje hodaju“, rekla je ona, njenih 10 krava sada daju oko 55-60 litara (14,5-15,8 galona) mleka dnevno u poređenju sa 40 litara ranije.
Pošumljeno je oko 15 hektara Rodrigezove farme od 48 hektara.
Područje Guaviare – udaljeno i uglavnom zaboravljeno – dugo je bilo popularno kod farmera ilegalne koke – glavnog sastojka kokaina čiji je Kolumbija najveći svetski izvoznik.
Ali kako je takozvani rat protiv droge jačao, plantaže koke bile su na meti agresivne kampanje fumigacije glifosatom, a mnogi farmeri su se okrenuli stoci.
„Nekada sam sadio koku“, rekao je Rodrigez i od novca kupio krave.
„Kada više nije bilo koke, imao sam svoje krave i počeo sam da se bavim poljoprivredom.
Ona i mnogi drugi su prošli kroz potpunu promenu uma tokom putovanja, rekao je Rodrigez.
Danas je „žao što je drvo srušeno“, rekla je ona. „Naprotiv, vredno radimo na pošumljavanju.“
