Globalni okeani su prošlog meseca bili topliji od bilo kog drugog maja u zapisima koji sežu do 19. veka, izvestila je u sredu jedinica za praćenje klime Evropske unije.
Temperature mora na dubini od oko 10 metara bile su za četvrtinu stepena Celzijusa više od okeana bez leda u maju u proseku u periodu od 1991. do 2020. godine, prema Kopernikus službi za klimatske promene (C3S).
Dugoročni trendovi tokom cele godine su dodali 0,6 stepeni Celzijusa površinskim vodama okeana za 40 godina, rekla je zamenica direktora C3S Samantha Burgess, napominjući da je u aprilu takođe zabeležen novi rekord toplote.
Temperature iznad okeana bi mogle da budu dodatno povećane u narednim mesecima „pošto vidimo da signal El Nino nastavlja da se pojavljuje u ekvatorijalnom Pacifiku“, rekla je ona u saopštenju, pozivajući se na periodičnu, prirodnu promenu vetrova okeana koji pojačava globalno zagrevanje.
U međuvremenu, iznad vode i kopna, površinska temperatura Zemlje prošlog meseca bila je druga najtoplija za maj, prema C3S.
Kopernikov nalaz zasnovan je na kompjuterski generisanim modelima koji se oslanjaju na milijarde merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta.
Okeani, koji pokrivaju 70 procenata Zemljine površine, održavaju planetu prihvatljivom za život jer se globalno zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima — uglavnom sagorevanjem fosilnih goriva — ubrzava.
Površina planete je u proseku za 1,2 stepena toplija od predindustrijskog nivoa, nivo koji je već izazvao razorne klimatske uticaje.
Okeani apsorbuju četvrtinu CO 2 koji izbacujemo u atmosferu i 90 procenata viška toplote izazvane klimatskim promenama.
Ali po strašnoj ceni.
Široko rasprostranjeni morski toplotni talasi uništavaju koralne grebene i ekosisteme koji zavise od njih, uključujući više od pola milijarde ljudi.
Ubrzano raspadanje džinovskih ledenih pokrivača odozdo moglo bi da podigne okeane za desetak metara, a zakiseljavanje okeana remeti životne cikluse i lance ishrane od tropa do polova.
Štaviše, okeani — zajedno sa šumama i zemljištem, koji apsorbuju još veći procenat gasova staklene bašte koje proizvodi ljudi — pokazuju znake zamora u borbi, a njihov kapacitet da apsorbuju CO 2 bi mogao da se smanji.
Kopernik je takođe izvestio da su temperature u nekoliko delova sveta bile više od normalnih, uključujući Kanadu, gde su šumski požari u poslednjih nekoliko nedelja do sada desetkovali više od tri miliona hektara (8 miliona hektara).
Širom zemlje od Pacifika do Atlantika gori 413 šumskih požara, uključujući 249 koji se smatraju „van kontrole“.
Ranije ovog meseca, Svetska meteorološka organizacija (SMO) saopštila je da postoji 60 odsto šanse da će se El Nino formirati pre kraja jula, a da će se promeniti 80 odsto do kraja novembra.
Većina najtoplijih godina zabeleženih dogodila se tokom El Ninosa, a naučnici su zabrinuti da bi ovog leta i sledećeg leta mogle da budu rekordne temperature na kopnu i u moru.
U međuvremenu, na Antarktiku je obim morskog leda dostigao rekordno nizak mesečni nivo po treći put ove godine, a satelitski podaci pokazuju da je u maju bio 17 odsto ispod proseka.
