Pre nego što smo prošle godine dobili prvu bebu, pitali smo se da li imamo novca, vremena i neophodnih veština da podignemo dete. Možda i sami razmišljate o istom? Mnogi ljudi svakako da jesu, pošto je stopa nataliteta u padu širom sveta u poslednjih 200 godina.
Istraživanja pripisuju ovaj trend rastućoj potražnji za ova tri resursa. Od 1970-ih, ekonomisti tvrde da je sve veća potreba za novcem, vremenom i veštinama ukorenjena u uverenju da su sva tri resursa ključna ulaganja u obrazovanje deteta, ili „ljudski kapital“, koja ih priprema za uspešan i samoodređen život.
Ekonomski istoričari ovu rastuću potražnju za ljudskim kapitalom pripisuju tranziciji sa poljoprivredne ekonomije na visokokvalifikovanu proizvodnju i privredu zasnovanu na uslugama, prvo u zapadnim društvima, a zatim i globalno. Empirijski dokazi podržavaju ideju da je ova tranzicija dovela do usporavanja nataliteta. Na primer, analiza pojedinačnih izveštaja sa popisa stanovništva u Irskoj iz 1911. sugeriše da je dete koje je ostalo u školi između 14 i 16 godina izazvalo smanjenje plodnosti do 27%.
Roditeljstvo je postalo skuplje i dugotrajnije. U svom godišnjem izveštaju o troškovima deteta, Akciona grupa za dečije siromaštvo — dobrotvorna organizacija koja radi na ublažavanju siromaštva i socijalne isključenosti — procenila je cenu podizanja deteta u Velikoj Britaniji do 18. godine 2022. na 150.000 funti za parove i starije. 200.000 funti za samohrane roditelje. Godine 2021. troškovi podizanja deteta iznosili su 194.000 funti za samohranog roditelja.
Jedan od najvećih troškova vezanih za roditeljstvo su troškovi brige o deci za bebe i malu decu. U istom izveštaju se zaključuje da briga o deci sada čini oko 60% ukupnih troškova podizanja deteta u Velikoj Britaniji, u odnosu na 40% u 2012.
Visoki troškovi brige o deci delimično su posledica visokog odnosa osoblja i dece koji je potreban u ustanovama za brigu o deci. Ali je takođe veći nego u mnogim drugim zemljama jer vlada daje manje subvencija.
Koliko možete očekivati da platite za brigu o deci značajno se razlikuje od zemlje do zemlje. Delimično, ovo zavisi od toga da li vlada smatra brigu o deci i rano obrazovanje privatnim ili javnim problemom.
Godine 2022, OECD (forum od 38 uglavnom zemalja sa visokim dohotkom) je procenio da se neto troškovi brige o deci u UK kreću od 5% do 25% prosečnog prihoda (u zavisnosti od procene plata). Troškovi brige o deci mogu čak činiti i preko 50% prihoda žena. Velika Britanija je zemlja u kojoj se briga o deci i obrazovanje uglavnom smatraju privatnim problemom.
Nasuprot tome, troškovi brige o deci u Švedskoj se kreću od 3% do 5% prosečnog prihoda, a nemački čine samo 1%. Obe ove zemlje brigu o deci i obrazovanje vide u velikoj meri kao javno pitanje.
Dečiji dodaci, poreske privilegije za roditelje i politike roditeljskog odsustva i stope nadoknade takođe se značajno razlikuju u zemljama EU i OECD, kao i ukupna javna potrošnja po detetu i starosnoj grupi.
Doprinosi ljudskom kapitalu deteta, bilo kroz dečije dodatke, poreske kredite, vaučere za jaslice, časove školovanja ili univerzitetsko obrazovanje, postali su politika u većini razvijenih zemalja. Međutim, specifičnosti ovog doprinosa se uveliko razlikuju, a UK trenutno nije u prvom planu.
Ali izgleda da je promena na putu. Kao deo prolećnog budžeta britanske vlade za 2023. kancelar Džeremi Hant najavio je niz promena u podršci za brigu o deci. Ovo uključuje obezbeđivanje 30 sati besplatne brige o deci nedeljno (postupno od aprila 2024. do septembra 2025.) za decu od devet meseci i sa zaposlenim roditeljima. Ovaj aranžman već postoji za decu od tri do četiri godine (uzrast u kojem većina dece kreće u školu).
Međutim, ostaje da se vidi da li će proces omogućavanja subvencija za najmlađu starosnu grupu zaista smanjiti ukupne troškove brige o deci. Roditelji će i dalje morati da plate bilo kakvu negu duže od 30 sati. Potražnja za brigom o deci i, shodno tome, naknade mogu takođe da se povećaju kao rezultat subvencija ako ponuda za brigu o deci ne ide u korak.
Istraživanje je istraživalo ulogu neformalnih mreža i do koje mere one mogu da smanje troškove rađanja deteta. Ove mreže mogu uključivati vaše prijatelje ili rođake koji pružaju brigu o deci.
Međutim, dok neformalne mreže podrške mogu smanjiti troškove podizanja dece, one mogu biti krhke. Potrebe vaših prijatelja ili rođaka se mogu promeniti, ometajući njihovu sposobnost da obezbede besplatnu (ili jeftinu) brigu o deci.
Druga ključna odrednica troškova deteta je u kojoj meri roditelji skraćuju svoje radno vreme. Istraživanje objavljeno u aprilu 2023. analiziralo je rezultate dečjih testova kako bi se procenilo da li dete ima više koristi od prihoda koje njegova majka donosi kući radeći duže tokom predškolskih godina njihove dece, ili gubi više kroz manje sati provedenih zajedno. Nalazi sugerišu da je povećan prihod od dužeg radnog vremena imao potpuno pozitivan efekat.
Dakle, novac očigledno pomaže. Ali problem leži u činjenici da imate dete sada znači da vam je potrebno više nego ranije. Koliko ovo dolazi iz vašeg džepa, ključno je pitanje za budućnost.
