Specijalna radna grupa UN-a je ove nedelje podnela svoj prvi izveštaj o iskustvima ljudi afričkog porekla u Australiji Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi.
Izveštaj dokumentuje ono što ljudi afričkog porekla koji žive u Australiji već znaju: Australija ima problem rasizma.
U stvari, Radna grupa eksperata UN-a za ljude afričkog porekla rekla je u saopštenju za javnost na kraju svoje posete da ljudi afričkog porekla u Australiji žive „pod opsadom rasizma“.
U novom izveštaju se kaže da ljudi afričkog porekla doživljavaju rasizam u mnogim ključnim oblastima života, uključujući zdravlje, obrazovanje i zapošljavanje. Takođe je naglašena upotreba rasnog govora mržnje u političkoj retorici, rasno profilisanje u sprovođenju zakona i veoma rasna priroda australijske imigracione politike. U jednom delu izveštaja se navodi: „Neke izbeglice afričkog porekla izrazile su iznenađenje što je naselje manje sredstvo zaštite, a više put ka zatvoru za njihove zajednice, navodeći: ‘u Africi smo znali šta nas ubija.’ “
Na poziv australijske vlade, radna grupa je u decembru prošle godine prvi put posetila Australiju.
Zadatak grupe je bio da proceni stanje ljudskih prava ljudi afričkog porekla koji žive u Australiji. Prikupljala je informacije o rasizmu, rasnoj diskriminaciji, ksenofobiji i netoleranciji tokom poseta Kanberi, Melburnu, Brizbejnu i Sidneju. Takođe se sastao sa različitim delovima vlade (uključujući visoke zvaničnike savezne vlade, australijske granične snage i australijsku federalnu policiju), nevladinim akterima, akademicima i braniocima ljudskih prava.
Radna grupa, podržana od Afričko-australijskog centra za zastupanje, takođe je omogućila javne konsultacije širom Australije gde je čula od pojedinaca i lidera zajednice. I dobila je formalne pismene podneske tokom i nakon posete.
Radna grupa UN je u svom izveštaju skrenula pažnju na to kako nasleđe britanske kolonizacije i politike Bele Australije i dalje imaju štetne uticaje na crnce afričkog porekla koji žive u savremenoj Australiji.
Pozivajući se na tvrdnju tadašnjeg ministra za imigraciju Kevina Endruza iz 2007. da se afričke izbeglice ne uspevaju da se integrišu, u izveštaju se navodi:
„Ova nepotkrijepljena izjava nikada nije povučena niti popravljena, čak ni od narednih vlada. Ona i dalje živi u glavama ljudi afričkog porekla koji sebe vide kao doprinose Australiji i kao afričko-australske ljude.“
U izveštaju se takođe primećuje ispolitizovano povezivanje mladih afričkog porekla sa „afričkim bandama“ i kriminalom. To je otkrilo njihova iskustva rasnog profilisanja i nadzora od strane organa za sprovođenje zakona.
Širom Australije, mladi ljudi su takođe prijavili da doživljavaju rasizam i kulturno poricanje na univerzitetu. Deca su prijavila slična iskustva u školi, gde im se ne predstavljaju pozitivne slike o sebi. U stvari, mnogi su prijavili da su bili izopšteni, podvrgnuti rasnim uvredama i maltretirani od strane kolega i nastavnika. Njihove žalbe često ostaju nerešene.
Jedna učenica je radnoj grupi ispričala o incidentu u školi kada je na nju i druge crne učenike na času matematike bačena fudbalska lopta označena rasnim i mizoginim uvredama. Ona je rekla: „U suštini, svi smo videli sporu reakciju. Videli smo da osoblje preduzima malo ili nimalo relevantnih radnji—verovali ili ne, ponekad ne igraju po pravilima. Osećali smo se izgubljeno. Emocionalno u modricama.“
Radna grupa je primetila da deca afričkog porekla često osećaju da „nema bezbednih mesta“ za njih da odrastaju kao crnci u australijskom društvu.
Naučnici Virdžinija Mapedzahama i Kvamena Kvansah-Aidu su ranije pisali o teretu koji doživljavaju ljudi afričkog porekla sa crnom kožom koji žive u Australiji.
Mapedzahama i Kvansah-Aidoo pišu da glavni problem nije tamna koža ljudi, već kako ih označava kao inferiorne, problematične i ne pripadaju pretežno belom prostoru.
Ovo može dovesti do toga da se raznolikost crnih Afrikanaca sravni i da se njihovo prisustvo u Australiji posmatra u negativnom smislu. Australijski lideri imaju posebnu odgovornost da ne doprinose ovakvom prikazu ljudi afričkog porekla zasnovanom na deficitu.
Izveštaj radne grupe je težak za čitanje.
Pokazuje mnoge složene načine na koje rasizam ometa sposobnost ljudi afričkog porekla da u potpunosti učestvuju u australijskom društvu.
Takođe skreće pažnju na činjenicu da su mnogi smatrali da su njihova iskustva rasizma poricana, minimizirana ili ignorisana.
Izveštaj pruža 27 preporuka koje će pomoći u usmeravanju budućih akcija australijske vlade u rešavanju zabrinutosti radne grupe.
Iako Australija ima mnogo posla, izveštaj UN-a priznaje posao koji je vlada već uradila da garantuje ljudska prava ljudi afričkog porekla. Ovo uključuje uspostavljanje 2012. Zajedničkog parlamentarnog odbora za ljudska prava i rad Australijske komisije za ljudska prava.
Izveštaj je takođe pozdravio spremnost savezne vlade da se uključi u proces i preduzme akciju.
Australija sada ima priliku da uzme u obzir preporuke iz izveštaja. Na taj način ćemo se približiti osnaživanju ljudi afričkog porekla da doprinesu prosperitetu Australije i da imaju potpuniju korist.
