Novi gradonačelnik Atine zasadiće 25.000 stabala u narednih pet godina kako bi pokušao da ohladi veliku grčku prestonicu, rekao je on za AFP.
Užareni letnji toplotni talasi mogu učiniti grad od tesno zbijenih betonskih kancelarija i stambenih blokova gotovo nepodnošljivim, sa temperaturama koje prelaze 40 stepeni Celzijusa (104 Farenhajta).
Bivši profesor energetike Haris Dukas, koji je izabran u oktobru, suočava se sa zastrašujućom mešavinom zagađenja, rastućih temperatura i zastoja u saobraćaju.
Njegov odgovor je da se sadi 5.000 stabala godišnje kako bi se stvorile „hladne rute“ u hladu koje povezuju atinske ulice, parkove i urbana brda.
Visoke temperature, zagađenje i gubitak zelenila stvaraju uslove da je centar grada leti nepodnošljiv“, rekao je Dukas.
Deo od ukupnog broja uključuje 3.000 stabala u novom sportskom kompleksu kluba Panatinaikos u industrijskoj četvrti Votanikos, koji bi trebalo da bude završen 2026.
Prošlog leta Atina je prošla kroz trajni toplotni talas koji je imao temperature konstantno iznad 40C.
Nacionalna opservatorija Atine saopštila je da je jul bio najtopliji u istoriji otkako je počela da prati podatke 1863. godine.
Da stvar bude gora, skoro četvrtina drveća na planinama oko prestonice izgubljena je u šumskim požarima u proteklih šest godina, rekao je gradonačelnik.
Sud pravde EU osudio je prošle godine Grčku jer nije preduzela mere protiv nivoa azot-dioksida u Atini „sistematski“ prekoračenih granica tokom protekle decenije.
‘Naučna’ rešenja
„Ovde sam da iznosim naučne nalaze i borim se za rešenja“, rekao je Dukas, nekadašnji profesor mašinstva na Atinskoj politehnici, specijalizovan za energetsku politiku i menadžment.
Podržan od strane socijalističke partije PASOK, Dukas je izazvao uznemirenje prošle godine pobedivši sadašnjeg gradonačelnika Kostasa Bakojanisa, nećaka premijera Kirijakosa Micotakisa, od koga se očekivalo da će osvojiti drugi mandat.
Atina se u prošlosti poigravala kampanjama da podstakne stanovnike da instaliraju solarne panele na svoje krovove ili zasade više zelenila na svojim balkonima.
Ali ovo su skupe opcije u vreme kada se mnogi bore sa rastućim cenama i računima za energiju, rekao je Dukas.
Umesto toga, on želi da podstakne preduzeća sa sedištem u prestonici da ulepšaju svoje zgrade.
Grad će takođe postaviti solarne panele na opštinske objekte kao što su škole, rekao je on.
„Postoji ograničen prostor, ovo je grad od cementa, ali ima puno mogućnosti“, rekao je Dukas.
Opština Atina ima oko 650.000 stanovnika, ali oko tri miliona ljudi svakodnevno putuje u centar grada i izlazi iz njega.
Podsticaće se zajedničko korišćenje automobila kako bi se smanjile ozloglašene saobraćajne gužve u gradu, rekao je gradonačelnik.
I Doukas je rekao da takođe gleda na nivoe zasićenosti kratkoročnih turističkih zakupnina u nekim naseljima.
„Na sve ovo ćemo gledati mirno, uz konsultacije sa stanovnicima. Želimo da budu na našoj strani“, rekao je on.
U nekim oblastima u blizini Akropolja, najposećenijeg mesta u Grčkoj, stanovnici se iseljavaju, a čak i platforme za iznajmljivanje savetuju posetiocima da potraže smeštaj negde drugde, rekao je on.
„Atina ne sme da postane bezgranični tržni centar“, rekao je Dukas. „Preterana turistička aktivnost stvara problem za sam turizam.“
