I lale i bitkoin su u svoje vreme bili povezani sa finansijskim balonima, ali u ogromnom stakleniku u blizini Amsterdama Holanđani pokušavaju da ih nateraju da rade zajedno.
Inženjer Bert de Groot proverava šest rudara bitkoina dok obavljaju složene sume da bi zaradili kriptovalute, ispunjavajući vazduh bučnim cviljenjem uz nalet toplote.
Ta toplota sada zagreva staklenik u kojem rastu redovi lala, smanjujući zavisnost farmera od gasa čija je cena porasla od ruske invazije na Ukrajinu.
Serveri se zauzvrat napajaju solarnom energijom sa krova, smanjujući inače ogromne troškove električne energije za rudarenje i smanjujući uticaj na životnu sredinu.
U međuvremenu, i farmeri i de Grootova kompanija, Bitcoin Brabant, zarađuju kriptovalute, što i dalje privlači investitore uprkos nedavnom padu na tržištu.
„Mislimo da sa ovim načinom grejanja našeg staklenika, ali i zaradom bitkoina, imamo situaciju u kojoj svi dobijaju“, rekla je farmerka cveća Danijela Koning (37) za AFP.
Ljubav Holandije prema lalama izazvala je prvi krah na berzi u 17. veku kada su spekulativne cene sijalica izazvale porast cena, da bi kasnije propali.
Sada je Holandija najveći svetski proizvođač lala i ujedno drugi najveći izvoznik poljoprivrede posle Sjedinjenih Država, sa mnogo toga što se uzgaja u plastenicima.
‘Unapređenje životne sredine’
Ali ta nisko ležeća zemlja veoma je svesna uticaja poljoprivredne industrije na klimatske promene, dok se farmeri bore sa visokim cenama energije.
U međuvremenu, rudarenje za kriptovalute zahteva ogromne količine električne energije za napajanje računara, što dovodi do uticaja na životnu sredinu usred globalnih napora da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama.
De Groot (35), koji je tek započeo svoj posao ranije ove godine, a sada ima 17 klijenata, uključujući restorane i skladišta, kaže da to čini bitkoin i lale savršenim spojem.
„Ova operacija je zapravo negativna na ugljenik, kao i sve operacije koje u osnovi pravim“, kaže dugokosi de Groot, noseći narandžastu polo majicu sa logom svoje firme.
„Mi zapravo poboljšavamo životnu sredinu.
On takođe prodaje tulipane na mreži za bitkoin preko biznisa koji se zove Bitcoinbloem.
Saradnja je počela kada je Koning video Tviter video koji je Groot napravio o rudarenju bitkoina i pozvao ga.
Sada postoji šest servera u njihovom stakleniku, čiju tačnu lokaciju je Koning tražio da čuva u tajnosti kako bi izbegao da lopovi ciljaju na mašine vredne 15.000 evra.
Koningova kompanija poseduje polovinu njih i čuva bitkoin koji oni proizvode, dok je de Grotu dozvoljeno da tamo drži svoja tri servera u zamenu za mesečne posete radi čišćenja od prašine i insekata sa obožavalaca servera.
Sa razlikom od 20 stepeni Celzijusa između vazduha koji ulazi u mašinu i izlazi iz njih, ovo obezbeđuje toplotu potrebnu za uzgoj lala i za sušenje lukovica koje ih proizvode.
‘Bez brige’
„Najvažnija stvar koju dobijamo od toga je da štedimo na prirodnom gasu“, kaže Koning. „Drugo, pa, mi zarađujemo Bitcoin tako što ih vodimo u stakleniku.
Ogromni troškovi energije doveli su do toga da neke holandske poljoprivredne firme koje se često oslanjaju na staklenike prestanu sa rastom ove godine, dok su druge čak bankrotirale, kaže Koning.
U međuvremenu, filozof Nassim Nikolas Taleb, koji je razvio ideju o nepredvidivom, ali istorijskom događaju „crnog labuda“, uporedio je bitkoin sa „lalalom“ koja je zahvatila Holandiju pre skoro 400 godina.
Ovo je dovelo do porasta cene jedne sijalice na više od 100 puta od prosečnog godišnjeg prihoda u vreme pre nego što je balon pukao 1637. godine, što je dovelo do propadanja banaka i gubitka životne ušteđevine.
Sektor kriptovaluta trenutno se otežava od kolapsa velike berze — sa bitkoinom koji trenutno vredi oko 16.300 dolara po jedinici, što je pad sa visokih 68.000 dolara u novembru 2021. — ali De Groot nije zabrinut.
„Apsolutno nemam brige u vezi sa dugoročnim vrednosnim predlogom nepromenljivog monetarnog sistema“, kaže on.
